Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

ТАМО-АМО ПО ИСТОКУ II: о Индији и Кини

Тамо-амо по Истоку II је наставак путописа Тамо-амо по Истоку, у коме Милан Јовановић Морски наставља опис свог путовања Далеким истоком. У првом делу овог занимљивог путописа аутор нас води на путовање бродом од Европе Средоземним морем, северном афричком обалом, па кроз Суецки канал и Црвено море. Источном обалом афричког континента спустиће се све до Мадагаскара, ући у Индијски океан и стићи до Шри Ланке (Цејлона).

Милан Јовановић Морски је на прекоокеанском броду компаније „Лојд” радио као бродски лекар. Овај велики трговачки брод превози вредну, разнородну робу намењену трговини у свим великим лукама, које ће на путовању обићи, али превози и људе. Тако док у првом делу путописа Тамо -амо по Истоку људи путују овим бродом из чисто туристичких побуда, у овом другом делу у питању су готово искључиво пословни или радни разлози путовања.

Бенгалски заливУ путопису Тамо-амо по Истоку II путовање настављамо тамо где смо у првом делу стали – на Шри Ланки. Одавде ћемо пловити ка северу источном обалом Индијског потконтинента ка ушћу Ганга и Калкути, одакле ћемо препречити, за поморце опасним, Бенгалским заливом ка Суматри. Проћи ћемо Малајским пролазом до Сингапура, а онда наставити Јужнокинеским морем до Хонгконга као крајњем одредишту овог импресивног поморског путовања.

На овом путовању Милан Јовановић Морски описује неке од најинтересантнијих природних појава на свету којима је сведочио, па говорећи о делти Ганга и пловидби узводно до Калкуте, доноси следећи одломак:

Гиздава Калкута ашикује и с морем и с реком. Кад наступи плима која је, као што смо видели у Бомбају, 12–15 стопа висока, море силовито потисне Гангес и граби да обгрли светлу владарку индијску; а кад наступи слека, река почне да га гони необичном брзином натраг у његов басен. Тако се на ушћу Гангеса виђа јединствена појава да једна река шест часова јури уз воду а шест часова низ воду.

Описиваће егзотичну Малезијску обалу и друге фасцинантне пределе, њихову бујну вегетацију, тиркизне боје мора и лепоту плажа, али је његова пажња у првом реду посвећена другачијим, страним културама и људима које је имао прилике да упозна. Ако је у првом делу путописа фокус био на афричким племенима, у Тамо-амо по Истоку II су на сцену ступили пре свега Индијци и Кинези, према којима Морски има врло много симпатија.

Тако неће, описујући Ганг, нипошто пропустити да опише верске ритуале купања и понашања људи; пошто Морски препознаје колико је индијска култура старија од хришћанске, са великим уважавањем ће говорити о сличностима између религијских обреда и истаћи преузимања и културне асимилације западњачке цивилизације.

Најдетаљнија сведочења добићемо о самим Кинезима. Милан Јовановић Морски сасвим је фасциниран кинеском културом, обичајима и свакодневним животом, па ће детаљно описивати и мушкарце и жене, њихове ношње, занимања и занате; описиваће њихове свакодневне навике, изузетну пажњу обраћајући на хигијенске навике какве још није срео. Осврнуће се и на подређен положај жена и донети нам врло занимљиве опаске о разним начинима на које су жене везане за кућу и у положају власништва својих очева или мужева.

О кинеској култури и њиховом односу према раду, стварању и животу уопште можда најбоље говори одломак о кинеској писмености и књижевности:

Кинески зидСвакако мислим да је писменост у Хини општа, али се та писменост не би могла узети у европском смислу јер се у Хини дели грађанска писменост од научњачке. Прва се састоји од сразмерно маленог броја знакова, а друга их има у толиком броју да не стиже свачији живот да их проучи. Из тога се може извести каква је тек подела у настави хинеској.

 У раду свом Хинез не пита колико ће га овај стати времена: он ради, па што не сврши данас наставиће сутра, па тако кроза читаве године, и, ако га у томе затече смрт – наставиће ко други. Тај континуитет опажа се у свакој врсти рада, а поглавито у економној и књижевној, те су стога у њихови радови на широкој основици. Књига се ређа на књигу, као канал на канал, и у томе континуитету има плана који извршују читаве генерације. Хинески зид и хинеска књижевност једнаке су пропорције.

Милан Јовановић Морски говори нам и о томе колико су Кинези вредан и радан народ, који не познаје „ни неђеље ни свеца”, сем своје Нове године:

„Цела Хина полуди о Новој години”, рече један Енглез причајући ми о тој светковини хинеској. А зар је у Италији другачије о карневалу? Хина и Италија; фебруар тамо, а фебруар овде! Маске на улици и тамо и овде – није ли то чудновато? Ако су маске из јелинских и римских позорница дошле до Хине, карневал је вероватно дошао к нама из Хине заједно с маскама… Ко ће да проникне у путеве којим су обичаји прелазили из предела једнога краја света на други?! Будистички храмови имају своје торњеве и своја звона као и хришћански. Ко је управо изумео Пенелопин разбој? Барутом се Хина служи одвајкада, али само да руши стене и гради путове; од нас је научила пунити оружје њиме!

Овај последњи коментар је можда и најблажа критика на рачун Запада, односно британских колонизатора. Са коликим симпатијама говори о аутентичним, домородачким културама, толико ће са отвореним презиром коментарисати британске упосленике, колонијалне официре и читав однос ове империје према свима осталима. У том смислу ће нам описати и низ бескрупулозности којима се колонизатори служе – од превара и отворених лажи, све до мучења и малтретирања људи који се нису повиновали њиховим жељама.

Може се рећи да је посебна вредност путописа Тамо-амо по Истоку II управо сасвим отворен коментар колонизаторских односа и сведочанство о томе шта заправо просветљавање и цивилизовање „нецивилизованих” народа значи; често ће Милан Јовановић Морски у својим коментарима таквог лицемерства бити сасвим циничан. Што можда и није толико чудно, ако имамо у виду да овај брод, између осталог, у Хонгконг превози и – опијум:

За такав приход вредно је било Енглеској водити два рата с Хином, док је није нагнала да допусти у своју земљу увоз отрова, којим се руши здравље и морал њезина народа – а тим чином добија такозвана цивилизаторска мисија европска у Азији своје право осветљење…  

 

Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздати и други мање познати српски путописи као што су: Из Скандинавије Светомира Николајевића, Венеција, У Латинима, Наше приморје Марка Цара, Писма из Америке Александра Видаковића, Цариградске слике и прилике Чедомиља Мијатовића и многе друге.

Сва дела Милана Јовановића Морског можете видети ОВДЕ, а путопис Тамо-амо по Истоку II ОВДЕ.

Оставите ваш коментар

0
    0
    Ваша корпа
    Ваша корпа је празнаВратите се у продавницу