Tamo-amo po Istoku II je nastavak putopisa Tamo-amo po Istoku, u kome Milan Jovanović Morski nastavlja opis svog putovanja Dalekim istokom. U prvom delu ovog zanimljivog putopisa autor nas vodi na putovanje brodom od Evrope Sredozemnim morem, severnom afričkom obalom, pa kroz Suecki kanal i Crveno more. Istočnom obalom afričkog kontinenta spustiće se sve do Madagaskara, ući u Indijski okean i stići do Šri Lanke (Cejlona).
Milan Jovanović Morski je na prekookeanskom brodu kompanije „Lojd” radio kao brodski lekar. Ovaj veliki trgovački brod prevozi vrednu, raznorodnu robu namenjenu trgovini u svim velikim lukama, koje će na putovanju obići, ali prevozi i ljude. Tako dok u prvom delu putopisa Tamo -amo po Istoku ljudi putuju ovim brodom iz čisto turističkih pobuda, u ovom drugom delu u pitanju su gotovo isključivo poslovni ili radni razlozi putovanja.
U putopisu Tamo-amo po Istoku II putovanje nastavljamo tamo gde smo u prvom delu stali – na Šri Lanki. Odavde ćemo ploviti ka severu istočnom obalom Indijskog potkontinenta ka ušću Ganga i Kalkuti, odakle ćemo preprečiti, za pomorce opasnim, Bengalskim zalivom ka Sumatri. Proći ćemo Malajskim prolazom do Singapura, a onda nastaviti Južnokineskim morem do Hongkonga kao krajnjem odredištu ovog impresivnog pomorskog putovanja.
Na ovom putovanju Milan Jovanović Morski opisuje neke od najinteresantnijih prirodnih pojava na svetu kojima je svedočio, pa govoreći o delti Ganga i plovidbi uzvodno do Kalkute, donosi sledeći odlomak:
Gizdava Kalkuta ašikuje i s morem i s rekom. Kad nastupi plima koja je, kao što smo videli u Bombaju, 12–15 stopa visoka, more silovito potisne Ganges i grabi da obgrli svetlu vladarku indijsku; a kad nastupi sleka, reka počne da ga goni neobičnom brzinom natrag u njegov basen. Tako se na ušću Gangesa viđa jedinstvena pojava da jedna reka šest časova juri uz vodu a šest časova niz vodu.
Opisivaće egzotičnu Malezijsku obalu i druge fascinantne predele, njihovu bujnu vegetaciju, tirkizne boje mora i lepotu plaža, ali je njegova pažnja u prvom redu posvećena drugačijim, stranim kulturama i ljudima koje je imao prilike da upozna. Ako je u prvom delu putopisa fokus bio na afričkim plemenima, u Tamo-amo po Istoku II su na scenu stupili pre svega Indijci i Kinezi, prema kojima Morski ima vrlo mnogo simpatija.
Tako neće, opisujući Gang, nipošto propustiti da opiše verske rituale kupanja i ponašanja ljudi; pošto Morski prepoznaje koliko je indijska kultura starija od hrišćanske, sa velikim uvažavanjem će govoriti o sličnostima između religijskih obreda i istaći preuzimanja i kulturne asimilacije zapadnjačke civilizacije.
Najdetaljnija svedočenja dobićemo o samim Kinezima. Milan Jovanović Morski sasvim je fasciniran kineskom kulturom, običajima i svakodnevnim životom, pa će detaljno opisivati i muškarce i žene, njihove nošnje, zanimanja i zanate; opisivaće njihove svakodnevne navike, izuzetnu pažnju obraćajući na higijenske navike kakve još nije sreo. Osvrnuće se i na podređen položaj žena i doneti nam vrlo zanimljive opaske o raznim načinima na koje su žene vezane za kuću i u položaju vlasništva svojih očeva ili muževa.
O kineskoj kulturi i njihovom odnosu prema radu, stvaranju i životu uopšte možda najbolje govori odlomak o kineskoj pismenosti i književnosti:
Svakako mislim da je pismenost u Hini opšta, ali se ta pismenost ne bi mogla uzeti u evropskom smislu jer se u Hini deli građanska pismenost od naučnjačke. Prva se sastoji od srazmerno malenog broja znakova, a druga ih ima u tolikom broju da ne stiže svačiji život da ih prouči. Iz toga se može izvesti kakva je tek podela u nastavi hineskoj.
U radu svom Hinez ne pita koliko će ga ovaj stati vremena: on radi, pa što ne svrši danas nastaviće sutra, pa tako kroza čitave godine, i, ako ga u tome zateče smrt – nastaviće ko drugi. Taj kontinuitet opaža se u svakoj vrsti rada, a poglavito u ekonomnoj i književnoj, te su stoga u njihovi radovi na širokoj osnovici. Knjiga se ređa na knjigu, kao kanal na kanal, i u tome kontinuitetu ima plana koji izvršuju čitave generacije. Hineski zid i hineska književnost jednake su proporcije.
Milan Jovanović Morski govori nam i o tome koliko su Kinezi vredan i radan narod, koji ne poznaje „ni neđelje ni sveca”, sem svoje Nove godine:
„Cela Hina poludi o Novoj godini”, reče jedan Englez pričajući mi o toj svetkovini hineskoj. A zar je u Italiji drugačije o karnevalu? Hina i Italija; februar tamo, a februar ovde! Maske na ulici i tamo i ovde – nije li to čudnovato? Ako su maske iz jelinskih i rimskih pozornica došle do Hine, karneval je verovatno došao k nama iz Hine zajedno s maskama… Ko će da pronikne u puteve kojim su običaji prelazili iz predela jednoga kraja sveta na drugi?! Budistički hramovi imaju svoje tornjeve i svoja zvona kao i hrišćanski. Ko je upravo izumeo Penelopin razboj? Barutom se Hina služi odvajkada, ali samo da ruši stene i gradi putove; od nas je naučila puniti oružje njime!
Ovaj poslednji komentar je možda i najblaža kritika na račun Zapada, odnosno britanskih kolonizatora. Sa kolikim simpatijama govori o autentičnim, domorodačkim kulturama, toliko će sa otvorenim prezirom komentarisati britanske uposlenike, kolonijalne oficire i čitav odnos ove imperije prema svima ostalima. U tom smislu će nam opisati i niz beskrupuloznosti kojima se kolonizatori služe – od prevara i otvorenih laži, sve do mučenja i maltretiranja ljudi koji se nisu povinovali njihovim željama.
Može se reći da je posebna vrednost putopisa Tamo-amo po Istoku II upravo sasvim otvoren komentar kolonizatorskih odnosa i svedočanstvo o tome šta zapravo prosvetljavanje i civilizovanje „necivilizovanih” naroda znači; često će Milan Jovanović Morski u svojim komentarima takvog licemerstva biti sasvim ciničan. Što možda i nije toliko čudno, ako imamo u vidu da ovaj brod, između ostalog, u Hongkong prevozi i – opijum:
Za takav prihod vredno je bilo Engleskoj voditi dva rata s Hinom, dok je nije nagnala da dopusti u svoju zemlju uvoz otrova, kojim se ruši zdravlje i moral njezina naroda – a tim činom dobija takozvana civilizatorska misija evropska u Aziji svoje pravo osvetljenje…
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdati i drugi manje poznati srpski putopisi kao što su: Iz Skandinavije Svetomira Nikolajevića, Venecija, U Latinima, Naše primorje Marka Cara, Pisma iz Amerike Aleksandra Vidakovića, Carigradske slike i prilike Čedomilja Mijatovića i mnoge druge.
Sva dela Milana Jovanovića Morskog možete videti OVDE, a putopis Tamo-amo po Istoku II OVDE.