Kako od neke lokalne porodične priče može da nastane svevremeno književno delo demonstrira Ivo Vojnović u dužoj pripoveci Stari grijesi. Ova priča pojavila se kao jedno od prvih ostvarenja ovog autora, koji je već u svojim prvim koricama definisao svoju temu, stil i uopšte svoje mesto na mapi književnosti Južnih Slovena. Svaki je prostor, na neki način, imao svog zapisivača. Pa iako je Dubrovnik posedovao dugu tradiciju čak svetski važnih stvaralaca, Vojnović je preuzeo ulogu da u svojoj generaciji bude neka vrsta predstavnika ovog kraja, da zabeleži lepotu i misteriju Dubrovnika, Lapada, Lokruma, iako je školovanje i značajan deo života proveo van njega, u Zagrebu. Kod Iva Vojnovića se možda na karakterističan način uklapaju ona karakteristika slovenskih ili čak srpskih pisaca da kroz male i obične ljude kažu nešto stvarno suštinsko o životu, i neka treperava sposobnost hvatanja onih nežnih oseta koji se rađaju samo u duši odrasloj na moru, u vresovim i maslinovim šumarcima – sposobnost da dočara misteriju nekih nežnih duševnih titraja, a koje često bolje razumemo nego raznorazne precizne definicije i objašnjenja. I zato je Ivo Vojnović, autor priče Stari grijesi, važan i kao pesnik i pisac drama, ali i kao majstor proze.
Stari grijesi ili Ksanta predstavlja spoj primorske priče koja ima dosta realističkih ili karakteristika moderne – prikazivanje lokalnog, svakodnevice običnog života stanovništva, i onda usred te običnosti jedna neverovatna drama, bura u suši koju je svako na ovaj ili onaj način preživeo. Stari grijesi, kako i sam autor objašnjava, oživljena je priča o primorcu-zlostavljaču koju je neverovatne načine mučio svoju ženu. Ivo Vojnović odlučio je da priču razradi i pokaže kako njegova samoživost utiče presudno i na sledeću generaciju. Ovde je dotaknuta i jedna problematika patrijarhalne kulture – očekivanje roditelja, ma kako da su se ponašali prema svojoj deci, da im se ona u starosti nađu, napuste svoje želje i životne tokove i posvete se brizi o ostarelim roditeljima. Ovde je taj apsurd pojačan činjenicom da je otac junaka mučitelj i, ispostaviće se, prevarant koji nije odgovoran samo za muke svoje, no i još jedne porodice. I kao što Bora Stanković piše o „nečistoj krvi” i jednoj strani roditeljske sebičnosti gde su u stanju da „prodaju” sopstveno dete, tako i Vojnović priča jednu primorsku strašnu porodičnu sagu o zloupotrebi.
Ivo Vojnović u središte priče Stari grijesi stavlja siže o ugovorenom braku gde glavni junak nema osećanja prema mladoj devojci Klari, pa je kroz delo provučena i njena mala tužna drama, jer ona će naposletku svog izabranika upravo iz ljudske ljubavi pustiti da ode bez gorčine. I sve bi se svelo na sukob strogog, nepravednog oca i sina, koji ima svoje želje i potrebe da se usred ove linearne storije ne pojavi jedno malo skretanje. Jedna Ksanta. Usred oluje mladić pomaže devojci čija je majka bolesna. Ona ga privlači izuzetnom silinom i ugovoreni brak sada postaje teret za njega. Vremenom se klupko odmotava, on saznaje da su kći i majka Grkinje i, da zlo bude veće, da je upravo njegov otac nekakvom špekulacijom sa brodovima njih zavio u crno. Ostale su bez novca i bez hranitelja. I tu je simboličan naziv priče Stari grijesi potpuno na mestu. Dok to saznanje na neki način sina oslobađa i vodi ga u zagrljaj devojke koja će u toj ljubavi i zaštiti dobiti kompenzaciju i pravda će biti zadovoljena otkriva, dok se mladić suočava sa činjenicom da je njegov rođeni otac negativna osoba, zločinac, da želi i mora da napusti finu i milu devojku Klaru koja je sve nade uprla u njihov brak, itd. Ksantina patnja i posmatranje majke koja umire je bolna drama za sebe, tu je i njena zapitanost o sopstvenom identitetu i ocu. Stari grijesi nisu samo ono što truje novo pokoljenje već ih tera na jednu strašno tešku promenu, na odustajanje od svega u šta u verovali i na korak, samostalni, oslobađajući ali i strašan, ka novoj budućnosti. I ova i ovakva priča stigla je kao neka vrsta početničkog pokušaja Iva Vojnovića da stvara. I sve ono što je iza nje došlo logično je kada je u pitanju tako izvanredan talenat kao što je Ivo Vojnović.
Sva dela ovog autora možete videti OVDE.
Knjigu Stari grijesi možete videti OVDE.
Portalibris je izdao i dela drugih zaboravljenih pisaca koji takođe pišu o primorju, kao što su Sibe Miličić, Ljudevit Vuličević, ali i autore koji su pisali o našem građanskom sloju u prošlosti kao što su Stevan Sremac, Stevan J. Jevtić, itd.