Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Da li znate ko je Svetomir Nikolajević?

Svetomir Nikolajević (1844–1922) bio je srpski književnik, političar, profesor i rektor Velike škole, akademik, ministar i premijer.

Rođen je 27. septembra 1844. godine u Raduši, naselju koje pripada opštini Ub, gde je završio osnovnu školu. Gimnazijsko školovanje započeo je u Šapcu, da bi nastavio u Beogradu, a tu i maturirao. Željan znanja, upisuje se na Veliku školu i studira filozofske nauke. Kao izuzetno uspešnog studenta država odlučuje da ga stipendira i šalje ga na studije istorije i svetske književnosti, te tako on provodi vreme i uči u Cirihu, Bernu, Berlinu, Parizu i Londonu.

Po povratku sa studija Svetomir Nikolajević zaposlio se kao profesor istorije književnosti na Velikoj školi. On je važio za izvanrednog profesora, visokokvalifikovanog, a studenti su se ponosili što imaju takvog predavača. Ne samo što je bio vrstan poznavalac tog gradiva nego je bio i vrhunski čovek, pa su njegovi učenici mogli mnogo toga korisnog da nauče. Govorio je nekoliko jezika, neki podaci kažu čak sedam, što je i danas, a kamoli u ono vreme, zaista redak slučaj. Kasnije je postao i rektorom Velike škole, i to školske 1888/89. godine.

Svetomir NikolajevićBio je jedan od istaknutih srpskih političara i može se reći da mu je aktivno učestvovanje u politici obeležilo život. Prvi korak Svetomira Nikolajevića u politici bilo je njegovo učestvovanje u osnivanju Radikalne stranke. Za razliku od drugih članova ove partije, Nikolajević nije pristajao na ishitrene i preterane akcije. Kasnije je napustio Radikalnu stranku. Bio je privržen Obrenovićima i hteo je da radikalci sklope sporazum sa kraljom Milanom. Ta njegova politička opredeljenost i naklonost jednoj dinastiji dovela je do toga da bude marginalizovan i skoro potpuno zaboravljen nakon Majskog prevrata, kada je penzionisan jer nije odgovarao Karađorđevićima.

Nikolajević je bio angažovan i u Skupštini i Vladi Srbije. Bio je narodni poslanik, od 1894. je postavljen na mesto ministra unutrašnjih poslova, a iste godine postaje i premijer. Vreme njegova mandata na čelu Vlade Srbije obeležile su burne i česte nesuglasice između radikala i Obrenovića, odnosno obrenovićevaca. Godine 1893. Svetomir Nikolajević postaje član Državnog saveta, a od 1901. do 1903. član je Senata. Kao delegat je prisustvovao potpisivanju sporazuma u Hagu, te konačnom sklapanju Haške konvencije. Zalažući se za međunarodni mir, prvi je Srbin kandidovan za Nobelovu nagradu, koju nije primio zbog rata 1915. godine. Koliko je ovaj čovek bio veliki govori i činjenica da je odbio želju Nemaca da bude upravnik okupirane Srbije tokom Prvog svetskog rata.

I na kulturnom polju veliki je Nikolajevićev rad. Radio je na osnivanju Srpske kraljevske akademije i bio jedan od šesnaest prvih akademika, koje je imenovao kralj Milan 5. aprila 1887. Postojala su četiri Akademijina odeljenja, a Svetomir Nikolajević bio je član Akademije filosofskih nauka. Učestvovao je i u formiranju Društva Svetog Save, Srpskog arheološkog društva, a 1893. godine osnovao je Društvo za vaspitanje i obrazovanje gluvoneme dece u Beogradu.

Jedan je od najpoznatijih masona i zajedno sa Đorđem Vajfertom oformio je 1890. godine masonsku ložu Pobratim.

Veliku zaslugu za širenje ljubavi prema književnosti i zainteresovanosti za nju, pa i za razvijanje i sticanje znanja o njoj dugujemo upravo njemu. Kao što je napred pomenuto, predavao je na Katedri opšte istorije literature s naročitim pogledom na literaturu Slovena i Srba. U Londonu je studirao englesku književnost, pa se s tim može dovesti u vezu i to što je prvi pisao o Vilijamu Šekspiru. Prvi književni radovi Svetomira Nikolajevića objavljivani su u časopisima. U Otadžbini 1875. objavljen mu je prvi rad – Ledi Montegrijeva u Srbiji. Izdavao je brojne eseje i predavanja, nešto zasebno, nešto skupljeno u sveske, a neki su: O stoicizmu i rimskoj državi, Iz Šekspira, Pred Šekspirom, Tacit, Julija, Ariosto. On je pokrenuo časopis Rad 1881. godine, i u njemu je štampao Cezara i Bruta. Pored toga što je napisao brojne književne portrete o engleskim piscima, interesovao se i za nordijske pisce, naročito za Henrika Ibzena. Ovo se može videti i u njegovim putničkim beleškama iz dveju skandinavskih zemalja (Danske i Norveške). Sarađivao je sa raznim časopisima, među kojima su i Godišnjica Nikole Čupića, Glasnik Srpskog učenog društva i Male novine. Iz Skandinavije

Na kraju svega ovoga treba reći da je Svetomir Nikolajević bio čovek svestranog duha, svetski student i putnik, jedan od najobrazovanijih srpskih umova u tom dobu, a povrh svega toga – rodoljub.

Bio je u braku sa Ankom i imali su dva sina. Umro je 18. aprila 1922. godine u Beogradu i sahranjen je na Novom groblju.

Tek nedavno je naš narod odlučio da obnovi sećanje na ovog znamenitog Srbina. Naime, Pedagoški muzej je pokrenuo inicijativu za podizanje spomenika Nikolajeviću i organizovali su izložbu 2019. godine pod nazivom Svetomir Nikolajević – od zaborava ka svetlu. Po ovom piscu i političaru nazvana je jedna beogradska ulica i osnovna škola u rodnom mu mestu. Portalibris objavljivanjem Nikolajevićevog putopisa Iz Skandinavije bogati svoju ediciju Otrgnuto od zaborava i podseća čitaoce na ovu važnu ličnost srpske istorije.

Sva dela Svetomira Nikolajevića možete videti OVDE.

Ostavite vaš komentar

Your subscription could not be saved. Please try again.
Uspešno ste se prijavili.
0
    0
    Vaša korpa
    Vaša korpa je praznaVratite se u prodavnicu