U vrlo kratkom predgovoru avangardnog romana Srž ili igra kosturova autor Milan Vukasović daje jasan autopoetički iskaz: Delo je celina.
Naslov, prva i poslednja rečenica bilo kog dela su mesta pojačanog značenja, bremenita su smislom, pa je uvek neophodno posebnu pažnju u tumačenju posvetiti upravo tim delovima teksta.
Da bismo pokušali da razumemo sva moguća tumačenja ovog sažetog, višeslojnog iskaza Milana Vukasovića, treba prvo da krenemo od činjenice da je roman Srž ili igra kosturova sačinjen od sedam poglavlja od kojih su šest samostalno objavljivani u periodu od 1907. do 1933. godine. Ovi delovi su: Bogorodičina ljubav (1933), Kobna igra (1907), Srž (1912), Palata smrti (1913), Život duša (1914) i Igra kosturova (1912).
Bogorodičina ljubav i ranije neobjavljeni Povratak prvo su i završno poglavlje romana Srž ili igra kosturova, i predstavljaju njegov okvir. Ova dva poglavlja napisana su značajno kasnije, i možemo da zaključimo da nastaju upravo iz želje da se ostale priče povežu u istu kompozicionu celinu. Ovo bi bilo i prvo, od verovatno mnogih značenja iskaza Delo je celina.
Ova rečenica može da upućuje i na to da je u pitanju roman a ne zbirka pojedinačnih pripovedaka. Na to da je Srž ili igra kosturova roman upućuju nas i njegove unutrašnje osobine – činjenica da delo ima jednog glavnog junaka čiji životni put pratimo od detinjstva do smrti, zatim hronološki princip raspoređivanja delova, kao i okvirna poglavlja.
U predgovoru Milan Vukasović ova poglavlja definiše kao svojevrsno objašnjenje svojih prethodno objavljenih basni: Sakupljeni jasno osvetljavaju glavne izvore pobuda mojim basnama.
Ovo upućuje na misao o tome da jednu celinu čine sva njegova dela, da je kompletno stvaralaštvo jednog autora samim autorstvom nužno celina i da ga treba razumeti i tumačiti kao celinu. Jedno delo se ne može posmatrati izolovano i samo za sebe, izdvojeno od ostalih dela istog autora.
Rečenica nas upućuje i na poetičko određenje romana, jer stoji u suprotnosti dominantnoj, ekspresionističkoj struji u književnosti. Ekspresionizam kao poetski pravac u osnovi ima fragmentarnost i razaranje čvrstih, monolitnih struktura. U suštini, delo Srž ili Igra kosturova možemo definisati kao kratki modernistički roman ostvaren u preseku impresionističke i naturalističke poetike, koji odlikuju duboko subjektivan doživljaj sveta, asocijativno pripovedanje i ubrzan ritam rečenica.
Na kraju, rečenica Milana Vukasovića Delo je celina ima svoje imanentno značenje, jer predstavlja suštinu samog dela i kao prva rečenica upućuje nas na zaključak romana, a ujedno je ključ za njegovo čitanje i tumačenje.
Roman Srž ili igra kosturova prati napor glavnog junaka da pronađe odgovore na pitanja smisla ljudskog postojanja. Ovo njegovo samospoznajno putovanje s jedne strane je metafizičko, a sa druge je realno, jer se junak kreće kroz fizički prostor posećujući „prijatelje” za koje je uveren da su došli do ovih odgovora. Ovo je svojevrsno hodočašće na kom četiri mudraca treba da pomognu našem junaku u njegovoj potrazi za osmišljavanjem sveopšte egzistencije.
Svaka od ovih poseta biće opisana u posebnim poglavljima koja nose nazive: Srž, Palata smrti, Život duše i Igra kosturova. Ova četiri prijatelja-mudraca glavnom junaku prepričavaju onaj ključni događaj sopstvenog života kroz koji su oni sami spoznali suštinu sveta. Opisane fantazmagorične i stravične vizije su zapravo alegorije ljudskog postojanja, koje upućuju ne na besmisao i apsurd života, već na besmisao same potrage za smislom. Na primer, u poglavlju Srž mudrac na nagovor bogova pokušava da ureže svoje ime u srž stabla kako bi njegovo ime ostalo trajno zapisano, a on sam postao svojevrsno božanstvo; posle čitavog života mukotrpnog rada uspeva da dođe do srži samo da bi shvatio da srž nije čvrsta i da se u nju ništa i ne može urezati. Drugi mudrac sa užasom posmatra beskrajnu procesiju ljudi koji idu ka provaliji u koju se bez pobune i uznemirenja survavaju, nesvesni strašnog, kobnog cilja svog puta.
Ove slike su metafore života, jer su ljudi već samim svojim rođenjem osuđeni na smrt i nema nikakve sile koja to može promeniti. Ono za čime tragaju ova četiri mudraca, ali i naš junak na svom hodočašću su odgovori na eshatološka pitanja, pitanja razumevanja prirode čovekovog postojanja sa stanovišta njegovog krajnjeg cilja. Ali, ova potraga na koju su mudraci potrošili čitav svoj život ostavila ih je sa najgorim mogućim odgovorom: ne samo što se čovekova smrtna sudbina ne može preokrenuti, nego sada nemaju pravo ni na nadu sa kojom su se predali svojoj potrazi. Konačni odgovor je ništavilo i besmisao ljudskog postojanja.
Međutim, naš junak neće ponoviti njihovu sudbinu, doći će do drugačijih uvida, što roman Srž ili Igra kosturova kroz poslednje poglavlje, Povratak, odvaja od pesimističnog i ciničnog tona. Delo se na kraju otvara kao vedro i veoma optimistično. Junak shvata da besmisao ne leži u ljudskom postojanju, već je upravo potraga za smislom ta zbog koje nam se život čini apsurdnim. Život treba naprosto – uživati. Naš junak se u svojoj egzaltaciji neće zaustaviti samo na spoznaji o lepoti života, već će shvatiti i da je ljudska svest takođe božanska:
Vaskrsavam u svetlosti i osećam i najmanjim delićem celoga mi bića da je najviši cilj života svih nas: stalno stremljenje k visinama u otkrivanju nedokučnih lepota i veličina najvećeg božanstva sviju vremena – svesti.
Da se vratimo na prvu rečenicu, delo postaje celina tek sa završnim poglavljem, naknadno napisanim i uključenim u roman, u kome definitivno čitamo tu promenu osnovnog tona romana i dobijamo novu poruku.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdati i drugi zanimljivi i manje poznati romani, kao što su: Milutin Uskoković (Došljaci, Čedomir Ilić), Veljko Milićević (Bespuće), David Pijade (Strast), Jaša Tomić (Nazareni, Trulež), Stojan Živadinović (Gospođa zagonetka, Do poslednjeg daha, Zmija u nedrima), Niko Bartulović (Na prelomu) i mnoge druge. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Sva dela Milana Vukasovića možete pronaći OVDE.