Србин од Србина је књига Симе Лукина Лазића о српском свештенику, вероучитељу, песнику и историчару из 19. века Николи Беговићу, рођеном Крајишнику из Баније. Службовао је у време Аустрије и Аустроугарске у својој родној Крајини. Становао је у кући типичној за српске граничаре у Карловцу, а служио је као протопоп горњокарловачки.
Сима Лукин Лазић је оставио запис о њему, а у запису обиље упута за национално освешћење Срба – с упозорењем и на опасно српско окружење. Представио је Беговића као величанствену људску громаду у „свету патуљака и ситних душа”, које је, итекако, уочавао Никола Беговић. То су били најбројнији међу Србима који су напредовали у крајишкој војној служби и у аустријској државној администрацији. Стидели су се своје српске средине; клонивши се српских обичаја, српског језика и православних обреда.
Сима Лукин Лазић у књизи Србин од Србина то представља на примеру Србина генерала, Васе Кнежевића, који се, негде пре историјске 1848. године, у време молитве у православној цркви у Петрињи, није ниједном прекрстио. Беговић га није оставио на миру, већ га је прекорио пред пуном црквом верника. Мучило га је овакво понашање саплеменика, јер је оно било само први корак расрбљивања, након ког би уследили и наредни кораци, који ће православне Србе одвести најпре у католичанство, а потом у хрватску нацију, где ће их колонијална Аустрија, с Ватиканом, однеговати за највеће злотворе православних Срба.
Све је то препознавао поп Беговић тих година 19. века, а у својој књизи Србин од Србина представио Сима Лукин Лазић. Први је истакао српске заставе и ознаке на православним црквама – мада су се томе супротстављали немачки генерали, покушавајући да приморају Беговића да их уклони. Но, он није попустио и то је покренуло и Србе католике, па су католичке цркве окитили српским заставама, јер још нису били припремљени (задужени) да истичу хрватска национална обележја и да се зову Хрватима.
Крајишници су користили још једну паролу, створену у време покушаја неких аустријских државника и племића да се Србима у Аустрији одузму привилегије и да се сведу на ниво кметова, а то је „Прије гроб – него роб!”, а њу ће користити демонстранти у Београду 1941. године, кад су се супротставили планираном савезу Југославије и Немачке.
Свештеник Беговић је, супротно одлуци аустријских власти, уместо немачког, у школама и у црквама уводио српски језик. Имао је проблеме, али од тога није одустао. Попустила је окупаторска аустријска власт, а не он, те су српска деца у Крајини учила на свом језику.
У књизи Србин од Србина Симе Лукина Лазића се налази сведочанство о том отпору. Аустријанци и римокатолички свештеници су схватили да је немогуће превести у католичанство већину православних Срба и денационализовати их. Зато су замислили план о повратку Срба католика у православну веру, с тим да задрже национално име које им је наметнуто – хрватско. Веровали су да би неколико хиљада таквих повратника у православље, уз задржано хрватско име, били разлог да се и Срби верни православљу прозову припадницима хрватске нације. Аустрија је планирала да овим потезом прозове све Србе до Дрине Хрватима – и да их све непријатељски усмери према остатку српског народа у Србији, Црној Гори и у српским земљама под турском влашћу – на Косову и Метохији и Македонији.
Србин од Србина је књига о борби за очување националног интегритета и подстицај на колективну свест о пореклу и припадности.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздате и друге књиге које говоре о нашим великанима што су: Карађорђе и Први српски устанак Владимира Ћоровића, Карађорђе у говору и у твору и Кнез Милош у причама Милана Ђ. Милићевића, Казивања Вождових ратника о Првом српском устанку, Краљ Петар I и Знаменити Срби мусломани Миленка М. Вукићевића, Светозар Милетић Васе Стајића и многе друге.
Сва дела Симе Лукина Лазића можете погледати ОВДЕ, а књигу Србин од Србина ОВДЕ.