Jovan Protić (1868–1926), srpski književnik, najpoznatiji je kao prozni pisac, ali je pisao i drame, o kojima se malo zna. Svega tri dramska dela je ostavio za sobom: Guska, Janković Stojan, Oče, oprosti mi, a Guska (1904) i Janković Stojan (1909) su igrane u Srpskom narodnom pozorištu. Što se tiče proznih dela, ističu se Sličice iz seoskog albuma (1894), Seoske fotografije (1900), Šareni šljunci (1899), Neozbiljne stvari (1919), Uz dim duvana (1924).
Jovan Protić je bio i značajni kulturni radnik. U Mostaru je pokrenuo časopis Zora, a kako je bio urednik u štampariji Paher i Kisić, veliki uspeh, tj. izdavački poduhvat, bio je otvaranje Male biblioteke. Pod njenim okriljem štampale su se i njegove knjige, kao i Seoske fotografije.
Zbirka pripovedaka Seoske fotografije, kao što je prethodno navedeno, ugledala je svetlost dana u Mostaru 1900. godine. Njome Jovan Protić oživljava duh nekadašnjeg života na selu i prikazuje jedinstvene i neizostavne trenutke iz svakodnevice seljaka, njihove radosti, ali i izazove sa kojima se susreću. U zbirci se nalazi sedam pripovedaka, a kao što je možda i očekivano i simbolično, počinje onom koja se zove Selo. Potom slede Seoska bunda, Preferans, Uzdisaji, Seoska straža, Ignjatije Jevremović i Vampir. Sve ove pripovetke dočaravaju svet ruralnih zajednica, prikazuju njihove običaje i tradiciju, a povrh svega ukazuju na važnost održavanja porodičnih i prijateljskih veza. Oduvek se govorilo i pripovedalo o tome koliko je značajno da i manje i veće zajednice funkcionišu dobro, da se ljudi međusobno poštuju, zajedno raduju, ali i tuguju. Na kraju krajeva, nema niko preči od najbližih rođaka ili najbližih komšija. Jovan Protić pripovetkama iz zbirke Seoske fotografije upravo nas podseća na te stvari, ali ne izostavlja ni sve ostale blagodeti koje selo pruža. Idilični pejzaži i mnoštvo ljudi koji se šale i prepričavaju svoje dogodovštine ono je što je upečatljivo u ovoj knjizi. Neretko nam se javljaju čitaoci da kažu da je ova knjiga probudila u njima lepe emocije, dirnula ih i izazvala u njima nostalgiju.
Pripovetka Preferans pokazaće koliko je bitno zajedničko vreme i kako pronaći zabavu. Naime, kad je lepo vreme, lako se nađe zanimacija i ima mnogo rada u polju. Ali, kada nastupe jesen i zima, kaljavo vreme, onda ovako izgleda: „Sumorno vreme i sumorno selo. Niko se živ ne miče ispod suhog krova. Razblatnjavila se i duša u selu, a samo što se čuje kako sipa u prozore i pada kaplja sa mokre strehe trščanih krovova.” U ovakvim danima Jovan Protić kaže da njegovi seljaci igraju preferansa.
Seoske fotografije pričaju i o negovanju kumstva, a pripovetka Ignjatije Jevremović bliže će vas upoznati sa tom temom. Ljudi će preći kilometre i kilometre po selu, i po kiši i po suncu, samo da bi se kumovalo. A biti kum je velika čast i to se ne odbija. Međutim, Ignjatije se pomalo i ljuti što je on toliko dece krstio, deluje kao da mu je dosadila ta privilegija. Kako se završilo, pročitajte pa ćete saznati.
Jovan Protić, mada često u svojim pripovetkama naglašava da je u selu kaljavo kada je jesen, kako vlada čamotinja, slikovitim opisima navodi nas da stvorimo u glavi sliku seoske idile, pa i romantične atmosfere.
„Sunčani zraci pri zalasku sunca, malene pogurene kućice, pobožan odjek zvona sa tornja seoske crkvice i laki povetarac, što ćarlija poljuljujući lisnato granje – to je sličica seoske idile.”
„Pa ipak je lepo tako u seocetu! Zavoli čovek nekako one najerene dimnjake i one šunke što vise u njima. Mile su mu one natučene šubare i prijatan onaj neizdržljivi miris lalinog duvana. A ima draži i obešenjački pogled udovice Janje, što se onako vragolasto smeši i celom svetu prkosi što nije udovac.”
Poslednja priča u zbirci Seoske fotografije jeste Vampir. Naš narod je od davnina verovao u fantastična bića, a vampiri su jedni od takvih, pa nije slučajno da se Jovan Protić odlučuje da napiše pripovetku koja ima ovaj motiv. Interesantno je pročitati šta je navelo ove seljake da poveruju da postoji vampir i kako se oni bore protiv njega.
„I odjekne selom: vampir! Neki ga već i videli pod suvačom kako se kezi zubima. Neki ga spazili pod ćuprijom sa rogovima na glavi i usijanim vilama u rukama.
Umiralo se i do sada i išlo po daćama, al’ ovako se ne pamti da se umiralo i ovako da se išlo po daćama! Zdrav čovek te il’ se napije il’ ne napije, pozeleni, očima ukrsti, a ropac u grlu.”
Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i druge zbirke pripovedaka, kao što su: Neizmišljeni likovi Grigorija Božovića, Šarena galerija Stevana Beševića, Bijedni ljudi Milana Budisavljevića, Letnje večeri Milana Đ. Milićevića i druge. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Knjigu Seoske fotografije možete videti OVDE, a sva dela Jovana Protića OVDE.