Pomalo iznenađuje činjenica da je jedna vrlo energična, buntovnička ličnost kakav je bio Jovan Popović mahom zaboravljena i da se njegova književna dela, kako prozna, tako i poetska, malo čitaju.
Jovan Popović je imao želju da opiše vojvođanski svet, sva dešavanja i ljude koji ga čine, te je tu želju i ostvario i vrlo uspešno ispunio zadatak koji je sebi dao. O ovom svetu on piše u novelama koje čine zbirku Reda mora da bude i objavljuje je 1932. godine. I nakon napisane ove zbirke njega nije prošlo da i dalje predmet njegovog interesovanja bude vojvođanska stvarnost, pa je napisao zbirku pripovedaka Lica u prolazu, koja je štampana 1941, ali ju je javnost mogla imati u rukama tek 1944. godine.
Njegovo prozno ostvarenje iz ovih dveju zbirki, naravno, nije moglo obuhvatiti ceo vojvođanski milje, ali većinu oblasti iz života ovih ljudi Popović je ipak obujmio. Majstor svog zanata, Jovan Popović istančano beleži ono što je odlikovalo nekadašnju realnost, te knjiga Reda mora da bude odiše nekom posebnom setom.
Trinaest je novela koje čine ovu zbirku, i svih trinaest služe da vidimo presek jednog društva i stanja koje je okruživalo autora. Sve ove priče izgledaju kao svedočanstvo o nekadašnjoj realnosti – u njima se govori o društvenim problemima, ljudskim idealima, tihim patnjama, grehovima, iskrenom bolu i neproživljenim radostima. Jedna od ovih novela upravo je ona po kojoj cela knjiga nosi naslov – Reda mora da bude – i nalazi se na samom početku. Glavni lik ove novele je apotekar Milanković, koji se veoma zalaže da sve u apoteci bude pod konac, čisto i raspoređeno, i ljuti se na svog zaposlenog, Stojana, „jer, reda mora da bude”.
Može biti posebno zanimljivo čitaocu što se ista imena likova pominju u različitim novelama. Naime, Zagorka se javlja u noveli Reda mora da bude i Kuća Budimirovićevih, Svetozar u Porodici sa kneževskom krunom i u Jednom dečaštvu, Stojan u novelama U kukuruzištu i Reda mora da bude, i tako dalje.
Svi likovi o kojima piše Jovan Popović u ovim novelama kao da dišu istim plućima i imaju istu sudbinu. Njihove su oči često nesrećne, ti ljudi visoko streme, ali brzo propadnu. Kako je on sam bio usplamtele duše, besan na ono neljudsko i na nepravdu, tako i njegovi junaci imaju te iste crte: i oni se bore, stradaju i žude za nečim velikim.
Cela knjiga Reda mora da bude Jovana Popovića deluje kao jedno svedočanstvo vremena i prostora, izveštaj sa terena jedne nagrizle sredine, koja vuče svoje stanovnike ka dnu. Izgleda kao da se Popović zamislio u ulozi reportera i daje kratku reportažu sa sociološkog stanovišta. I zaista, ovo je lako čitljivo delo, čitalac se za kratko vreme saživi sa junacima i zajedno sa njima sazreva, smeje se i pati.
Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i druge manje poznate zbirke pripovedaka, kao što su: Dušan Radić (Kroz život), Tihomir R. Đorđević (Ciganske narodne pripovetke), Ilija Vukićević (Gorak hleb i druge pripovetke), Milan Đ. Milićević (Zimnje večeri) i mnoge druge. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Sva dela Jovana Popovića pogledajte OVDE, a knjigu Reda mora da bude OVDE.