Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

RADETIĆA MARA – književni prvenac Mihaila Sretenovića

Radetića Mara je roman Mihaila Sretenovića, i to književni prvenac, objavljen 1895. godine.

Ovaj pisac bio je izuzetno plodan, ali, nažalost, njegovih dela danas retko da ima, sem tih prvih izdanja. Njegovo ime i delo malo je popularno kod današnjih čitalaca, što ne bi trebalo da je slučaj. Iz tog razloga Portalibris se odlučio da ovog autora vrati na književnu scenu, a kako započeti ako ne sa prvencem mu – Radetića Marom!

Radetića MaraPočetak ove knjige nije naslovljen onako kako bismo očekivali – rečju predgovor, uvod ili slično – već glasi kratko i jasno: Na rastanku. Mihailo Sretenović se ovde obraća svom kratkom romanu, koji želi da pusti u svet i u ruke čitalaca: „Iz moje sobice puštam te danas, Maro, u široki beli svet… Pođi, mila, i sretna mi budi!” Nakon ovoga sledi nekoliko kratkih rečenica kojima čitaoca obaveštava da je Radetića Mara plod njegovog života baš u onim krajevima gde je knjiga i započeta – u Mačvi. Zapravo, cela radnja ovog romana smeštena je u Mačvu, u široke, bogate i prostrane ravnice sela Radenković. Sretenović je skeptičan kada razmišlja o tome da li će ova knjiga dobro proći kod publike, a na osnovu tog prijema zavisi i da li će on štampati još dela. Ovde se i ograđuje, skrećući pažnju publici da on ne voli kalupe, te da u romanu nema nikakvih specijalnih zapleta i raspleta, već je pisao onako kako mu je srce govorilo. „Duh ne voli okove, a srce ne trpi da mu se zapoveda. Ono hoće da je gospodar, a duh voli da je slobodan.”

Kako smo već rekli, radnja romana Radetića Mara autora Mihaila Sretenovića događa se u mačvanskom selu Radenković, u kome je najčuvenija kuća Radetića. Zanimljivo je da je ovo selo još po nečemu značajno – iznedrilo je prvog doktora matematike, Mladena Berića, prof. dr Milića Vićentića, koji je pošumio Zlatibor, kao i prvog srpskog foto-reportera, Ristu Marjanovića, koji je kamerom zabeležio najvažnije momente iz balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. A što se tiče naše Mare… kažu da je retkost da neka sela imaju ulice koje nose naziv po nekoj ženskoj osobi. A, vidite, selo Radenković ima tu čast da u njemu postoji ulica koja se zove po Radetića Mari.

Mara je devojka koja pleni svojom lepotom:

Kako samo ponosito stoji!

Belo joj lice zakićeno dvema rumenim ružicama. Oči crne kao gar, krupne, pa kako veselo gledaju! Viš’ očiju navukle se mrke obrvice, pa ti izgleda kao da je bog baš tu hteo da pokaže šta on ume i može. Dugu vranu kosu, začinjenu belim razdeokom po sredini, oplela u perčin, pa pustila niz leđa. One puste usnice rumene joj se kao jagode u proleće.

Na njoj bela kao sneg pamučna košulja. Na leđima čovano jeleče, pa napred malo izrezano. Baš onde gde se bela košulja zategla, pa bi čisto čovek rekô da je u nedra metnula dve rumene jabuke. A baš dobro znam, a i vi ćete mi verovati da nisu bile jabuke, nego samo liči.

Svi zapleti, kakvi god da su, vrte se oko Mare. U mačvanskim zelenim poljima rađala se iskrena ljubav između Mare i Steve, simpatija još iz detinjskih dana. Njihovoj sreći poželeće da stanu na put ljubomorni Jezdimir i pakosni Stojan, optuživši Stevu i oca mu da su lopovi i da su im zapalili seno. U ove dve rečenice data je suština romana. Možda će ovaj roman Mihaila Sretenovića podsetiti mnoge na dela Stevana Sremca, Jakova Ignjatovića i Stevana Jevtića, jer svi oni prikazuju život u Vojvodini. Čitajući, stvara se raznolika slika našeg stanovištva, naravno, u različitim periodima, ali atmosfera odiše prirodnošću i bogatim duhom našeg društva.

Radetića Mara bila je zapala za oko svima, a njeno srce je biralo ne po bogatstvu, već po dobroti i marljivosti. Kao što to obično biva, ljubomora stvara velike probleme. Iz svoje pakosti i nesreće što ga Mara ne voli, Jezdimir sa svojim ocem dovešće Marinog izabranika i njegovu porodicu do mnogih nevolja. Ali, iskrena ljubav uvek će pokušati da nađe pravog puta, a vi sami zaključite da li lažne uvrede vode neostvarenju ljubavi ili pak čestitost, poverenje i strpljenje mogu sve da nadjačaju.

Kada pogledamo sa književne strane, delo nije baš najuspelije. U početku deluje kao da Mihailo Sretenović žuri da nas upozna sa što više likova, da predstavi što više scena, a to zapravo nikome ne ide u prilog. Čitalac se lako može zbuniti, pa će mu biti potrebno neko vreme da zapamti sve i isprati radnju. Međutim, kako roman odmiče, postaje sve jasnije, naročito kako dolazi do raspleta.

Iako se čini da Sretenović u ovim lepim prostorima hoće da prikaže idealan život, nije tako. On se ne libi da prikaže zlo koje postoje u pojedinim ljudima i stalnu borbu dobrog da savlada sve muke. Ono za šta se autor zalaže jeste negovanje porodice, zajedništva, marljivog rada i on teži ka tome da pokaže da je uzorno odgajanje deteta ključna stvar. Mada priča celog romana Radetića Mara ima ljubavnu pozadinu, autor Mihailo Sretenović daje nam mnogo više, te zaista vredi uzeti što pre ovu knjigu u ruke i prepustiti se čitanju.

Po ovom tekstu Mihaila Sretenovića snimljena je predstava koja se zove Radetića Mara, kao i sam roman. Reditelj je Dragutin Marković Markan, a premijera je bila 29. maja 2022. godine u Domu kulture u Prnjavoru.

Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i drugi manje poznati romani, kao što su: SpahinicaStevana J. Jevtića, Razni puteviMilana Savića, Majčina sultanijaSvetozara Ćorovića, Stari i novi majstoriJakova Ignjatovića i mnogi drugi. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.

Knjigu Radetića Mara pogledajte OVDE, a sva dela Mihaila Sretenovića OVDE.

Ostavite vaš komentar

Your subscription could not be saved. Please try again.
Uspešno ste se prijavili.
0
    0
    Vaša korpa
    Vaša korpa je praznaVratite se u prodavnicu