Писци и књиге о којима је Скерлић доминантно писао обележили су његово време, а он им је давао подршку својим критикама или ју им је ускраћивао, зависно, пре свега, од залагања аутора за социјалистичке и просветитељске идеје.
Сакупљени у низ књига, Скерлићеви критички чланци из часописа су важно сведочанство о књижевним тенденцијама код нас и у свету. У трећој књизи бави се, пре свега, стваралаштвом српских реалистичких писаца: Стевана Сремца, Светолика Ранковића, Јакова Игњатовића, као и песника Војислава Илића, и других.