„Pisma iz Niša o haremima” – Jelena J. Dimitrijević

Na samom koncu srpskog realizma, a delom i turske dominantnosti na Balkanu, Jelena J. Dimitrijević piše putopis posvećen haremima i turskim ženama. Sa Turcima i njihovim običajima smo se uglavnom upoznavali iz istorijskopolitičke perspektive, ali o njihovim ženama i običajima, o njihovoj kulturi i tradiciji nismo imali puno prilika da čitamo. S te strane nam Jelena J. Dimitrijević pruža jednu potpuno drugačiju perspektivu posmatranja ovog naroda, pri čemu je njen nežniji pol u fokusu opažanja.

U realističkom maniru, u vidu putopisa, autorka svoja Pisma iz Niša piše svojoj izmišljenoj drugarici, koju imenuje sa „N.”. Realističko pripovedanje u Pismima iz Niša prožeto je lirskom osećajnošću, izazvanom snažnim doživljajem haremskih zbivanja u prestonici južne Srbije. Kao „krstijanka”, „J.” uspeva da se probije u svet bula, koje su, kako i sama ističe, veoma nepoverljive i strogo čuvaju tajne o turskim haremima, koje se nikom izvan Alahove vere ne govore. One je primaju, neke srdačno, neke sa izvesnom dozom opreznosti i nepoverljivosti, da bi se u nekim trenucima zaboravljale i prema njoj ophodile kao prema sebi jednakoj.

Čitav putopis prati jedan glavan tok zbivanja, usmeren na venčanje mlade Hajrije, kojoj je zabranjeno da pođe za momka kog voli i, nemajući puno izbora, udaje se za onog kog poštuje. U Pismima iz Niša predstavljeni su svi običaji, počev od prosidbe devojke, preko onih koji slede neposredno nakon nje („Velika” i „Mala kana noć”), pa sve do onih koji se vezuju za samu svadbu. Svi obredi predstavljeni su do najsitnijih detalja, pri čemu se od Ja-forme prelazi na pripovedanje u trećem licu u vidu pripovedača koji je učesnik u događajima.

Ubedljivost pripovedanja postignuta je posebnim stilskom pribegavanju upotrebe turskih reči i izraza, pri čemu doživljaj opisanih situacija dobija na svojoj verodostojnosti, kao realističkoj odlici. S druge strane, osećajnost kojom je s vremena na vreme prožet tekst govori nam da je jedno novo doba – zvano moderna – na pragu. Na lirizam Pisama iz Niša posebno upućuju i stihovi pesama koje pripadaju turskoj narodnoj tradiciji tog vremena, a kojima će se kasnije vrlo često okrenuti i Bora Stanković u svom romanu Nečista krv, a posebno u drami Koštana.

Za razliku od ostalih realista koji su pisali putopise – Nenadovićevih Pisama iz Italije i Pisama iz Nemačke – i koji su bili okrenuti zapadu i zapadnoj tradiciji,  Jelena J. Dimitrijević se u svojim Pismima iz Niša okreće istoku i istočnoj tradiciji u želji da nam predstavi svet koji polako napušta srpske teritorije, ali na jedan drugačiji način.

Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava izdavačke kuće Portalibris reizdati i drugi manje poznati putopisa kao što su: Branislav Nušić (Putopisi, Kosovo), Dragomir Brzak (Sa Avale na Bosfor), Milan Jovanović Morski (Tamo-amo po Istoku, Gore-dole po Napulju), Ljubomir Nenadović (O CrnogorcimaPisma iz ItalijePisma iz Nemačke), Rastko Petrović (Afrika, Putopisi). Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina knjiga.

Sva dela Jelene J. Dimitrijević  možete pronaći OVDE.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *