Branko Ve Poljanski je jedan od istaknutih pesnika srpske avangarde. Zapravo, reč je pseudonimu umetnika čije je pravo ime Branislav Micić. Brat je Ljubomira Micića, sa kojim je osnovao pokret zenitizam, koji je naziv dobio po časopisu Zenit. Ovaj časopis izlazio je od 1921. do 1926. godine u Beogradu i Zagrebu i sa njim su sarađivali mnogi avangardni srpski pisci, poput Miloša Crnjanskog, Stanislava Vinavera ili Dušana Matića. Svoje umetničko ime Branko, odnosno Branislav, osmislio je po mestu Majske Poljane, koje se nalazi u blizini Gline u Hrvatskoj, odakle i vodi poreklo.
Osim svojim neobičnim pseudonimom, Branko Ve Poljanski se, kao i ostali književnici iz epohe avangarde, ističe celokupnom književnom i umetničkom pojavom. Cilj avangardista je da stvore nešto novo, drugačije, da postojeća pravila i norme stvaranja izokrenu naglavačke, da se suprotstave autoritetima u književnosti, da preokrenu formu pisanja i poigraju se s njom. Svim ovim se vodio i Poljanski u svom stvaralaštvu, što možemo videti i iz njegove Panike pod suncem. Ipak, kao i većina drugih avangardnih pesnika i književnika, i Branko Ve Poljanski je bio obrazovan, a imao je i priliku da radi i sprovodi svoje aktivnosti u mnogim gradovima Evrope: Ljubljani, Zagrebu, Pragu, Parizu itd. To mu je pružilo dosta znanja o književnosti i umetnosti uopšte u tim sredinama, koje je mogao da primeni u Beogradu u svom stvaralaštvu. Aktivnosti koje je sprovodio sa bratom Ljubomirom Micićem tiču se uglavnom širenja zenitističkih ideja kroz različite oblike zenitističkih večeri. Osim književnosti, Poljanski se bavio i slikarstvom u periodu svog života koji je proveo u Parizu. Slikarstvu se okrenuo nakon što je 1927. godine simbolično na Terazijama podelio 2.000 primeraka svojih poslednjih knjiga Tumbe i Crveni petao i time najavio novu epohu u svom umetničkom radu – onu u kom je bio posvećen likovnim umetnostima.
Panika pod suncem je delo sačinjeno paralelno od proznih delova i od poezije. Prozni delovi Panike pod suncem su uglavnom manifesnog karaktera i u njima autor izražava svoje stavove prema tradiciji, stanju u književnosti i umetnosti uopšte kod nas, odnos prema autoritetima i sl. Naravno, on je u svemu tome ostao dosledan stilu avangardnih umetnika – često je ironičan, ali i samoironičan, koristi aluzije i od čitaoca se očekuje da se razume u tematiku da bi mogao da prati piščeve misli. Česta je i fragmentarnost, isprekidanost misli i nepovezanost pojedinačnih misli, takođe i specifično grafičko uređenje teksta, ponavljanje određenih reči ili slogova i sl. Ovakvim načinom pisanja u delu Panika pod suncem ponekad se postiže i efekat automatskog pisanja, odnosno stiče se utisak da se pisac prilikom pisanja prepustio nesvesnom i da se nije vodio racionalnim sklapanjem svojih ideja u rečenice. Evo jednog primera iz kog se vidi ironičan stav Branka Ve Poljanskog prema Srpskom književnom glasniku i Bogdanu Popoviću: „Ah, to naše književno nebo sa anđelima iz SKG (Siromašni Komercijalni Glasnik). Setite se samo onoga anđelka iz književnog časopisa ’Nesmisao’, koji je na svojim krilašcima sneo jednu ’kritiku’ savremene književnosti i jednu antologiju, kakovu ne bi umeo sastaviti ni Bogdan Bopović. Dabome, antologija ’najboljih’ savremenih ’pesnika’.”
Kada je poezija u Panici pod suncem u pitanju, ona je takođe u potpunosti u duhu avangardne poetike. U pitanju je slobodan stih – različite dužine i bez rime; česta su i ponavljanja pojedinih slogova ili glasova, igranje rečima kako bi se postigao nekakav zvučni efekat ili ritam, onomatopeja i sl. Ovakvi stihovi često više liče na prozu nego na poeziju, što i jeste u skladu sa avangardnom težnjom da izokrene sva postojeća pravila u književnosti. U pesmama Panike pod suncem uglavnom nema ni interpunkcije, što je takođe u skladu sa pesnikovim odbijanjem da se povinuje ustaljenim pravilima (jasno je da je ovakav stil potpuno suprotan poetici koju je hvalio i zagovarao gorepomenuti Bogdan Popović).
Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i druge manje poznate knjige srpskih pisaca, među kojima su: Nevidbog Rista Ratkovića, Moja mati i Sila u savjesti Ljudevita Vuličevića, Pisma iz Amerike Aleksandra Vidakovića, Gluvne čini i Kabaret kod „Dve hemisfere” Aleksandra Ilića i mnoge druge. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa.
Knjigu Panika pod suncem pogledajte OVDE, a sva dela Branka Ve Poljanskog OVDE.