Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Опака узречица

Награђена прича на конкурсу Србија на размеђи векова 2022. године

Крсто Милошевић

Опака узречица

 

Милошу је узречица „матер ти” била као „помоз’ бог”. Користио ју је у свакој прилици – приликом свађа и приликом уобичајеног говора. Многи су знали за ту његову „фалинку” и нису му замерали.

Кад је делио имање с братом Пером, пред њиховом кућом беше се окупило цело село. Милош, као старији, дели имање и говори:

– Матер ти, твоје више пута, матер ти, моје испод пута. Матер ти, у Јазбини, твоје букве, матер ти, моје крушке.

Сељани гледају деобу и смешкају се.

Грануло пролеће, а он са унуком оре за јечам. Кад рало удари у неки закопани ћуп, повика:

– Стан’, матер ти, сад је наше до Пазара!

Иначе, био је добар и честит човек. Често сиромашним варошанима дрва и ћумур није наплаћивао. Прек кад је морао да брани част породице и својих сељана. Многима је помогао у невољи, а комшију Гају је спасао од погибије.

Гајо био на слави Светог краља код рођака Лазара у Врби. Враћајући се, затече Милоша у авлији и пожали му се:

– Помагај, комшија! С агом вучитрнским сам се замерио. Био је дрзак према ћеркама Лазаревим. Ја сам га укорио, а он ми, пред славарима, припрети да ће да ме убије.

Милош се замисли: „Пашче турско, дошао на славу, скрнави славску трпезу, а још и прети!” Онда се обрати Гају:

– Не брини, показаћу му ја коме прети! – па уђе у кућу, узе пушку, изађе на Падине и кад подно Проваљене њиве угледа агу и његову пратњу, викну:

– О, аго, матер ти, дођи, чекам те, да видим кога ћеш ти да убијеш!

Утом подиже пушку и опали у њиховом правцу. Ага се уплаши.

– О, Милош, смири се! – узврати помирљиво. – Ја сам се са Гајом само шалио.

Па скрену с пута и одјури преко утрине. За њим се запути и његова пратња.

Једном је Милош сишао у варош да прода волове. Они силни, најбољи на пијаци, а он поносан, тимари их и чека купце.

Вешти трговци, Арнаути, обилазили су Милоша, загледали волове, нудили неку багателу и одлазили код других продаваца стоке.

Милош је чекао. Знао је да на пијаци нема бољих волова од његових и на заједљиве понуде није одговарао.

А кад Ћазим поче чешће да навраћа код њега и да се дуже задржава, загледајући воловима у зубе, врат и хрбат, Милош се понада добром пазару.

Ћазим најзад изговори цену која Милошу није била по вољи и увређено рече:

– А, матер ти, мислиш да овакве волове узмеш за џабе!

Ћазим се брецну, унесе се Милошу у лице и просикта:

– Коме ти псујеш матер?

Потом се окрете и убрзо се врати с неколицином својих сународника.

Милош се нађе у неприлици. Покушао је да им објасни да је то узречица коју стално изговара, али без успеха. Арнаути су знали за Милошеву нарав и снагу. Зато су насртали обазриво и нису се усуђивали да крену у отворен сукоб.

Чувши за свађу на пијаци, убрзо стигоше жандарми. Кад виде Милоша окруженог групом Арнаута, командир се насмеја и рече:

– Да није било „матер ти”, Милоше, кад је оволика сила навалила на тебе?

– Јес’, матер ти, ја нисам мислио да их увредим – рече Милош и поздрави се с командиром и осталим жандармима.

Примиривши се, Арнаути су ћутке загледали волове и најпосле се погодише за цену. Дадоше паре и поведоше волове уз Баир.

И Милош убрзо крете према свом селу на Рогозни.

Догађаја с пијаце дуго се сећао. Размишљао је често шта је све могло да се догоди да нису наишли жандарми који су га познавали.

И много пута после ујео би се за језик кад би му дошло да ту опаку узречицу пред неким изговори.

 

Све награђене приче објављене су у књизи Србија на размеђи векова.

 

Оставите ваш коментар

Your subscription could not be saved. Please try again.
Успешно сте се пријавили.
0
    0
    Ваша корпа
    Ваша корпа је празнаВратите се у продавницу