Nagrađena priča na konkursu Srbija na razmeđi vekova 2022. godine
Krsto Milošević
Opaka uzrečica
Milošu je uzrečica „mater ti” bila kao „pomoz’ bog”. Koristio ju je u svakoj prilici – prilikom svađa i prilikom uobičajenog govora. Mnogi su znali za tu njegovu „falinku” i nisu mu zamerali.
Kad je delio imanje s bratom Perom, pred njihovom kućom beše se okupilo celo selo. Miloš, kao stariji, deli imanje i govori:
– Mater ti, tvoje više puta, mater ti, moje ispod puta. Mater ti, u Jazbini, tvoje bukve, mater ti, moje kruške.
Seljani gledaju deobu i smeškaju se.
Granulo proleće, a on sa unukom ore za ječam. Kad ralo udari u neki zakopani ćup, povika:
– Stan’, mater ti, sad je naše do Pazara!
Inače, bio je dobar i čestit čovek. Često siromašnim varošanima drva i ćumur nije naplaćivao. Prek kad je morao da brani čast porodice i svojih seljana. Mnogima je pomogao u nevolji, a komšiju Gaju je spasao od pogibije.
Gajo bio na slavi Svetog kralja kod rođaka Lazara u Vrbi. Vraćajući se, zateče Miloša u avliji i požali mu se:
– Pomagaj, komšija! S agom vučitrnskim sam se zamerio. Bio je drzak prema ćerkama Lazarevim. Ja sam ga ukorio, a on mi, pred slavarima, pripreti da će da me ubije.
Miloš se zamisli: „Pašče tursko, došao na slavu, skrnavi slavsku trpezu, a još i preti!” Onda se obrati Gaju:
– Ne brini, pokazaću mu ja kome preti! – pa uđe u kuću, uze pušku, izađe na Padine i kad podno Provaljene njive ugleda agu i njegovu pratnju, viknu:
– O, ago, mater ti, dođi, čekam te, da vidim koga ćeš ti da ubiješ!
Utom podiže pušku i opali u njihovom pravcu. Aga se uplaši.
– O, Miloš, smiri se! – uzvrati pomirljivo. – Ja sam se sa Gajom samo šalio.
Pa skrenu s puta i odjuri preko utrine. Za njim se zaputi i njegova pratnja.
Jednom je Miloš sišao u varoš da proda volove. Oni silni, najbolji na pijaci, a on ponosan, timari ih i čeka kupce.
Vešti trgovci, Arnauti, obilazili su Miloša, zagledali volove, nudili neku bagatelu i odlazili kod drugih prodavaca stoke.
Miloš je čekao. Znao je da na pijaci nema boljih volova od njegovih i na zajedljive ponude nije odgovarao.
A kad Ćazim poče češće da navraća kod njega i da se duže zadržava, zagledajući volovima u zube, vrat i hrbat, Miloš se ponada dobrom pazaru.
Ćazim najzad izgovori cenu koja Milošu nije bila po volji i uvređeno reče:
– A, mater ti, misliš da ovakve volove uzmeš za džabe!
Ćazim se brecnu, unese se Milošu u lice i prosikta:
– Kome ti psuješ mater?
Potom se okrete i ubrzo se vrati s nekolicinom svojih sunarodnika.
Miloš se nađe u neprilici. Pokušao je da im objasni da je to uzrečica koju stalno izgovara, ali bez uspeha. Arnauti su znali za Miloševu narav i snagu. Zato su nasrtali obazrivo i nisu se usuđivali da krenu u otvoren sukob.
Čuvši za svađu na pijaci, ubrzo stigoše žandarmi. Kad vide Miloša okruženog grupom Arnauta, komandir se nasmeja i reče:
– Da nije bilo „mater ti”, Miloše, kad je ovolika sila navalila na tebe?
– Jes’, mater ti, ja nisam mislio da ih uvredim – reče Miloš i pozdravi se s komandirom i ostalim žandarmima.
Primirivši se, Arnauti su ćutke zagledali volove i najposle se pogodiše za cenu. Dadoše pare i povedoše volove uz Bair.
I Miloš ubrzo krete prema svom selu na Rogozni.
Događaja s pijace dugo se sećao. Razmišljao je često šta je sve moglo da se dogodi da nisu naišli žandarmi koji su ga poznavali.
I mnogo puta posle ujeo bi se za jezik kad bi mu došlo da tu opaku uzrečicu pred nekim izgovori.
Sve nagrađene priče objavljene su u knjizi Srbija na razmeđi vekova.