Историјска драма Оливера Мите Димитријевића представља једну од потресних епизода из наше историје – након Косовског боја силни султан Бајазит, обећавајући српском народу милост, тражи руку ћерке кнеза Лазара Хребељановића. Аутор ју је написао у лирском десетерцу, означио као песму у пет књига из српске прошлости, а посветио ју је краљици Драги Машин.
Оливера је најмлађа ћерка кнеза Лазара, сестра деспота Стефана. Њена судбина једна је од најтрагичнијих судбина жена које су обележиле српску историју. Морала је да оде у руке очевом убици, државном непријатељу. Према Мити Димитријевићу, оног момента када су јој мајка, царица Милица, и брат, деспот Стефан, саопштили да је стигло писмо од моћног султана Бајазита, који српском народу даје реч да ће живети у миру под условом да добије Оливеру (Милеву), она показује своју храброст и љубав према отаџбини. Не бунећи се, издиже се, показује да је спремна да понесе на својим леђима велики терет и тиме теши мајку и брата.
МИЛЕВА:
Поносно тако кликни, мајчице,
Не кукај, брате, живу сестрицу,
Свечано рухо на се баците,
Владике нека поју молитве,
Кандило нек се свецу ужеже,
Свевишњем Богу да се помолим,
На дару овом да му захвалим
Што ми на плећа врже милосно
Спасења крст за народ напаћен.
Певајте сада песме сватовске,
Плетите венац младој невести,
Ал’ на цвет суза да вам не кане,
Јер свака суза биће проклетство.
Мада је тема врло интересантна и могло би се много тога рећи о Оливериној судбини, у српској књижевности нема много записа. Први је Јован Стерија Поповић написао драму Светислав и Милева, која се бави овим догађајем који је обележио српску историју. За разлику од Мите Димитријевића, који приказује принцезу како, зарад мира и спасења, достојанствено прихвата понуду и спремно дочекује сватове, Стерија је приказује као жену која се тешко растаје од свог вољеног младића и све време у харему жали због своје судбине. Код Стерије је принцеза наводно и преварила Бајазита са Светиславом, а Димитријевићева Оливера заљубљује се у Бајазита и тужно јадикује:
Бајазите! Што си Бајазит баш?
Што ниси Осман, Зариф, други ко?
[…]
Слађи му гук но белом голубу,
А срце, срце невиније још…
Души му не би смето̂ гарав лик,
Још само, само да ниси Бајазит…
Мита Димитријевић у драми Оливера показује силну љубав између српске принцезе и турског султана. Док су они уживали у великој љубави и узајамном поштовању, озлојеђени турски свет није им могао ништа. Иако су правили сплетке на разне начине, њих двоје су веровали једно другом и били спремни да поднесу све жртве и искушења. Према историји, Оливера није никада примила ислам, Бајазит јој чак саградио и цркву. Турци су изненађени и огорчени на Бајазита, љути су јер га је она заслепила, сматрају да га је омађијала и да је на тај начин изневерио свој народ и веру.
Једна од оних које праве завере у Оливерином и Бајазитовом животу је Севдија, султанова омиљена жена из харема пре него што ће Оливера доћи. Она је Гркиња, којој је срце, док је плакало за завичајем својим, смирио моћни Бајазит и показао јој нежност и љубав. Сад повређена замењена жена, она не може ни њему, а ни Оливери да опрости, те је моли да јој врати драгог. Мита Димитријевић у овој ситуацији показује Оливерину збуњеност и уплашеност, јер би тиме довела свој, српски, народ до пропасти. Како би добила шта жели, Севдија са Кизлар-агом кује планове да напакости Оливери.
Да ли је љубав између Бајазита и Оливере довољно јака да премости све препреке и превазиђе искушења? Како ће се завршити њихова прича?
Оливера није једина Српкиња која је доживела овакву трагичну судбину. И Мара, ћерка деспота Ђурђа Бранковића, постала је жена турског султана Мурата II. О Марином животу на турском двору можете читати у драми Слепи Бранковићи Милоша Перовића.
Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друге мање познате драме које говоре о великим љубавима: Владимир и Косара Лазара Лазаревића, Мејрима Матије Бана, Чучук Стана Милорада Петровића Сељанчице, Изабране драме (Светислав и Милева, Милош Обилић, Наход Симеон) Јована Стерије Поповића и друге.
Драму Оливера можете видети ОВДЕ, а сва дела Мите Димитријевића која је Порталибрис објавио ОВДЕ.