Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

О СРПСКОМ ВРХОВНОМ БОГУ, Веселин Чајкановић

Ко је био врховни бог у старој српској религији?

Веселин Чајкановић један је од наших најпознатијих етнолога и проучавалаца старе српске религије. Премда су то само неке од области којима се овај свестрани интелектуалац бавио, по њима је најпрепознатљивији. Историја српске и словенске религије једна је од његових главних сфера проучавања и интересовања. Посебно се интересовао за период пре примања хришћанства код Словена. Како у време када је стварао и радио није било довољно поузданих научних извора, често се у својим истраживањима ослањао на народну традицију, веровања и фолклор уопште. Једно од важнијих дела из ове области Чајкановићевог рада је књига О српском врховном богу. Само дело је у тренутку објављивања остало недовољно запажено због ратних околности, с обзиром на то да је први пут приказано 1939. године на Академији филозофских наука, а штампано годину дана након тога. Ипак, данашњим читаоцима и проучаваоцима ове теме О српском врховном богу Веселина Чајкановића сигурно мора бити полазна тачка за свако проучавање и истраживање.

Иако смо навели да се Веселин Чајкановић, пишући ову књигу, у великој мери ослањао на народну традицију, то никако не значи да делу недостаје научног стила и поткрепљења. Напротив, О српском врховном богу је књига настала на основу ауторових претходних научних радова и сазнања и иако се све време у тумачењу ослања на народну традицију, Чајкановићев стил је много свеобухватнији, он показује изузетно теоријско знање из области којом се бави и често се ослања на стране ауторе и њихова дела, али и на научнике са ових простора и њихов рад. На овај начин дело у неким својим деловима умногоме превазилази ниво историје српске религије, већ се све ставља у доста шири, индоевропски контекст.

Основни циљ ове књиге јесте да објасни сусрет паганизма и хришћанства у историји српске религије и повезаност и испреплетеност свега са народним веровањима. Једна од главних фигура, односно главних светаца који се помињу сигурно је Свети Сава. Његов култ изузетно је јак у народним предањима, а с друге стране, он је једна од најзначајнијих фигура српског православља, чији је утицај толико јак да се појмови православље и светосавље некада употребљавају као врло сродни, неодвојиви један од другог. Веселин Чајкановић Светог Саву назива „нашим најнационалнијим свецем, о коме се највише прича и пева”. Проналази особине овог свеца које га могу повезати са паганизмом, а једна од њих коју наводи јесте Савин изражен и немотивисан гнев и потреба да кажњава, како је представљен у многим предањима. Оваква представа о Светом Сави посве је другачија од оне идеје коју о њему можемо имати ако га посматрамо само на основу историјских чињеница и средњовековне књижевности. Такође, овде се може читати о вези Светог Саве са вуком, за ког је познато да представља изузетно важну фигуру у старој словенској религији и митологији; као и са сточарством, односно говори се о предањима у којима је он представљен као пастир.

Једно поглавље књиге О српском врховном богу посвећено је тзв. зимским свецима, како их Веселин Чајкановић назива. Реч је о светитељима који се обележавају у зимском периоду, и о тражењу њихових корена, почетака у паганству и предањима. Ти светитељи су Св. Никола, Св. Јован, Св. Мрата и Св. Аранђео. Такође, један од светитеља којима се Веселин Чајкановић у књизи О српском врховном богу бави јесте Свети Ђорђе, који се доводи у везу са легендама о Тројану, као и са Дабогом или Дажбогом, једним од најважнијих божанстава у словенској митологији. По Чајкановићевом тумачењу у овој књизи, управо је овај бог био врховни бог Словена. Ово божанство се, као и Свети Сава, доводи у везу са древном идејом о вуку код Словена. Једна од особина која их повезује јесте хромост. Врховно српско божанство се у једном поглављу књиге О српском врховном богу повезује са ђаволом, односно тумачи се како је од идеје о врховном богу настала идеја о злом демону, краљу подземног света, тј. ђаволу.

Подсећамо да је у оквиру едиције Отргнуто од заборава Порталибрис објавио и друге мање познате етнографске књиге као што су: Старинска српска јела и пића Сима Тројановић, Чаршија и култура Сретен Динић, Из Србије кнеза Милоша Тихомир Ђорђевић, Живот Срба сељака Милан Ђ. Милићевић и многе друге.

Сва дела Веселина Чајкановића можете погледати ОВДЕ, а књигу О српском врховном богу ОВДЕ.

Оставите ваш коментар

Your subscription could not be saved. Please try again.
Успешно сте се пријавили.
0
    0
    Ваша корпа
    Ваша корпа је празнаВратите се у продавницу