Malo je podataka o životu i radu Kamenka Subotića, mada je on iza sebe ostavio brojna dela, počev od romana Legija smrti, Morskog galeba, zbirke Kovilje, venac pripovedaka mladim prijateljima, pa do Političke istorije Bune ili knjige O glavnoj seobi Srba pod Arsenijem III Čarnojevićem i o prvim srpskim privilegijama. Jedna od pripovedaka ovog autora je i Mlinar i njegova ćerka. Edicijom Otrgnuto od zaborava Portalibris želi ovom piscu i novinaru da vrati popularnost i svrsta ga u čitane autore, da ne ostane među zaboravljenim.
Dva romana je napisao Kamenko Subotić: Legiju smrti: roman iz Balkanskog rata i roman Morski galeb. Za razliku od prvog, koji je dosta obiman, a, uprkos tome, lagan za čitanje i sve vreme bez problema pratite radnju, ovaj drugi je kraći po broju stranicu, ali zbog metaforičnosti koju autor unosi malo je teži za razumevanje. Prema tome, predlažemo čitaocu da se dobro koncentriše pre nego što uzme u ruke Morskog galeba.
U središtu radnje ovog romana Kamenka Subotića je sudbina mlade devojke Đurđijane, njena unutrašnja borba uzrokovana najpre gubitkom sina prvenca, a potom i neostvarenom ljubavi. Podeljen je na poglavlja, kojih ima dvadeset četiri. Sva poglavlja su naslovljena; počinje glavom koja se zove Borba za harmoniju, pa slede: Kraj prazne kolevke, Šta da se radi?, Uzdasi za kulama u vazduhu, itd. sve do poslednjeg, koje se zove Prvi akordi jeseni rane.
Dosta je pisama dato u ovom romanu, i to onih koja glavna junakinja, Đurđijana, upućuje Urošu, svojoj nesuđenoj ljubavi. U jednom od njih ona govori o besmislu svog života nakon sahrane sina:
„Pa ipak, ne mogu više ovako da živim, jer u svemu ovom što imam ne vidim opravdanje svog života. Nedostaje mi ono što je bitno, nedostaje mi ono što obezbeđuje duševni mir i daje dubok smisao životu, nedostaje mi njegovo idejno opravdanje, njegova metafizička podloga. U ovom pogledu i ispred mene i iza mene je praznina.”
Slično kao i u romanu Legija smrti, i u Morskom galebu Kamenko Subotić malo se osvrće na istoriju srpskog naroda. Ovo delo odlikuju kratke rečenice, česte metafore, opisi vojvođanskih predela, kao i autorovo potenciranje na odnosu suprotnosti: planine i ravnice, mraka i svetlosti, zla i dobra, severa i juga. Može biti posebno zanimljivo i to što neki delovi romana podsećaju na dramski tekst (dodaje didaskalije pretežno), a i ovo smo videli u Legiji smrti.
Mlinar i njegova ćerka kratka je pripovetka koju je preradio Kamenko Subotić. U njoj su predstavljene tipične slike dveju statusno različitih porodica: s jedne strane je siromašna majka i njen sin, a s druge bogati gazda i njegova ćerka. Dok skromna i plemenita majka savetuje svog sina vrednom radu i poštenju, dotle imućni otac, koji veruje u vradžbine, želi bogato da uda kćer.
Ovo nije prva priča koju ćete čitati i pitati se zašto materijalni status odlučuje najviše o tome da li će se neko prijateljiti ili postati ljubavni partner. Mlinar i njegova ćerka će vas naterati da razmislite o najvažnijim životnim pitanjima i shvatite šta je zaista potrebno za sreću i uspeh. Ne bismo otkrivali sam kraj pripovetke, ostavljamo vas da pokušate sami da zaključite kako je mogla da se završi. Da li su naporan i predan rad i iskrena ljubav jedini i glavni putevi do cilja?
Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i drugi manje poznati romani, kao što su: Razni putevi Milana Savića, U prestonici Dušana Rogića, Suzana Božidara Savića, Bez oca i majke Pere Radulovića, Spahinica Stevana Jevtića, i mnogi drugi. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Knjigu Morski galeb i Mlinar i njegova ćerka pogledajte OVDE, a sva dela Kamenka Subotića OVDE.