Milutin Jovanović jedan je od pravih primera srpskih pisaca i pesnika koji su gotovo sasvim pali u zaborav ne samo kod šire čitalačke publike već i kod književne struke. Danas je vrlo teško pronaći bilo kakve biografske podatke o ovom književniku.
Nekoliko stranica o Milutinu Jovanoviću, njegovim pesmama i zbirci priča Neznani i zaboravljeni nalazimo u časopisima: Delo – list za nauku, književnost i društveni život, iz 1909. godine, Nova Evropa iz 1921. godine, te u Srpskom književnom glasniku iz 1921. godine.
I pored toga što ovi časopisi donose poneku informaciju o njegovom književnom radu, biografskih podataka naprosto – nema. Ono što sa sigurnošću možemo da kažemo je da je rođen 1881. godine i da je umro 1935. O tome gde je živeo i radio, gde se školovao i kakvu je karijeru imao nemamo nikakvih dostupnih informacija.
Milutin Jovanović je napisao dve zbirke pesama, od kojih je prva prošla sasvim nezapaženo, dok je sa drugom imao više uspeha i kod kritike i kod čitalaca. Kritika ga je prepoznala kao parnasovca pod velikim uticajem Vojislava Ilića, Milana Rakića i Jovana Dučića, i kao najveću vrednost njegove poezije istakla impresionistički odnos prema prirodi i pejzažu, tako važan za pesnike srpske moderne. Na primer, kritičar Dela, A. D. karakteriše ga kao „pesnika bolje vrste” prema „muzici i ritmu” njegove druge zbirke pesama (1908), koju i inače smatra „bogatijom motivima koji su i bolje obrađeni” nego u njegovoj prvoj zbirci.
Neznani i zaboravljeni
Neznani i zaboravljeni (1921) je zbirka od četrnaest vojničkih pripovedaka, koje je autor podelio u dva dela: Kasarnske priče i Ispunjeni zavet. Sve ove pripovetke su ranije štampane u različitim časopisima. Trubač je prvi put objavljen u Srpskom književnom glasniku 1905. godine; Dragić u Letopisu Matice srpske 1911. godine; Četno devojče isto u Letopisu 1910. godine; Čarobnica i U noći, kad se srca otvaraju u Zvezdi 1912. Svete duše objavljene su u Letopisu 1910. godine; Vojnička idila u Bosanskoj vili 1912. godine;
Pod odeljkom Ispunjeni zavet sakupljene su priče: Ognjeno krštenje prvi put objavljena u Politici 1913. godine; Noćni prepad u Srpskom književnom glasniku 1913. godine; Moj posilni Bogomir u Politici 1914; Podnarednik Zarije i U borovoj šumi, u Krfskom zabavniku 1918. godine; Primirje u Vencu 1914. godine i Krpiloncija u Politici 1920. godine.
Već na prvi pogled vidimo da je između prve i poslednje objavljene priče iz ove zbirke prošlo petnaest godina, i to onih ključnih petnaest godina za život jednog srpskog vojnika: od mirnodopske 1905. godine, preko balkanskih ratova, sve do Prvog svetskog rata, stradanja u Albaniji i oporavka na Krfu, do epiloga ovih velikih svetskih događaja.
Kompoziciona zamisao ove zbirke je zanimljiva zato što imamo jasnu podelu na dva ključna prostora u životu jednog vojnika: kasarnu i front; jedno je sinonim, pa čak, možemo reći, i simbol za mirnodopski vojnički život, a drugo za ratne sukobe i vojna zaduženja. Dodatno je zanimljivo što su sve ove pripovetke napisane u prvom licu, iz perspektive oficira, školovanog i odmerenog predstavnika više društvene klase; u Kasarnskim pričama ovaj oficir će nam pripovedati o mirnodopskom životu vojnika, kroz vežbanja, smotre, parade, ljubavne doživljaje, čežnju za domom i porodicom.
Pejzaži i fotografije iz vojske
Pejzaži i opisi prirode mogu se izvesti kao još jedan princip povezivanja ovih pripovedaka, jer služe dočaravanju specifične atmosfere i emocionalno ih produbljuju. Kritičar u svom kratkom prikazu iz Nove Evrope daje ovakvo određenje zbirke pripovedaka Neznani i zaboravljeni:
Obični, svakidanji, mali život vojnika i oficira, praćen i posmatran sa pažnjom i ljubavlju, dobija u njegovim opisima i njegovu pričanju intimnu draž, koju još povećava iskrena nežnost prema predmetu i poetična sentimentalnost, tako da čitalac ostavlja knjigu iz ruku sa prijatnim utiskom.
Ovaj kritičar sasvim je u pravu zato što zbirka zaista ostavlja jedan nadasve prijatan utisak. Jasno se uočava ljubav i empatija prema likovima i događajima koje opisuje. Bez obzira na to što se daju i mane, ovo ipak nije kritika, jer se pripovedač saoseća sa tim običnim vojnikom koji je odvojen od svoje porodice, od svoje zemlje i onog prostodušnog, jednostavnog života na koji je navikao.
Čarobnica
Kao pravi primer može poslužiti pripovetka Čarobnica, gde će povod uznemirenju vojne komande umesto neprijateljskog napada biti – kupanje jedne devojke u obližnjem jezeru. Pripovetka je protkana humornim tonom i na momente senzualna u prećutnom sporazumevanju između majora i redova, koji neće biti uzeti na odgovornost jer su prekršili svoju vojničku dužnost.
Ispunjeni zavet
Drugi deo zbirke Neznani i zaboravljeni, nazvan Ispunjeni zavet, donosi „ono dugoočekivano neznano i strašno” – rat. Ove pripovetke opisuju duge marševe, nastupanja i borbe, noći na predstraži, spavanje na snegu i kiši, nesnosnu žeđ i gladovanje, smrtonosnu epidemiju.
Ono najbolje što ove pripovetke donose upravo su opisi borbe, tako začuđujuće retki u srpskoj književnosti. Već prva pripovetka, Ognjeno krštenje, uvodi nas u rat sa Trucima i bitku na Ovčem polju, gde nalazimo ovaj opis mitraljeskog dejstvovanja neprijatelja:
Tada sitnim i kratkim zviždanjem nešto zaleprša oko naših glava, praskajući kao žabice i zarivajući se u zemlju. Ličilo je na rojeve nevidljivih buba, koje besno naleću, cepajući vazduh oštrim i tvrdim krilima.
Ovim i drugim živopisnim prikazima ratnog dejstvovanja postiže se, pravim majstorstvom književnika, neverovatno uzbuđenje kod čitalaca. Neposrednost doživljaja i preciznost opažanja vodi do misli da ovo mora biti lično iskustvo Milutina Jovanovića. Zbog ovoga i jeste velika šteta što ništa o autoru ne znamo, jer bismo rado uvideli veze između biografije i književnog rada ovog pisca.
Opis opsade Jedrena nalazimo u pripoveci Noćni prepad, gde će vojnici ići u rekognosciranje, odnosno noćno izviđanje terena i rasporeda neprijateljskih trupa:
O, to čekanje pred borbu uvek je strašnije no sami užasi borbe. Vizije, slutnje i pitanja: šta će biti, hoće li se preživeti i taj dan – zamaraju mozak i dušu i rastrzavaju živce…
Istančani opisi psihološkog stanja likova dobro korespondiraju sa onim opisima pejzaža i doživljajima bitaka u prozi Milutina Jovanovića, zaokružujući svest jednog vojnika i realistički uverljivo predstavljaju sve patnje vojničkog života.
U pripoveci Podnarednik Zarije početak Prvog svetskog rata dat je iz perspektive jedne pogranične karaule ka Arnautima, što je netipično i neobično za bilo koju od priča o Prvom svetskom ratu, pa je zanimljivo osveženje jer život ovih vojnika uopšte nije miran ni pre otvaranja ovog velikog sukoba.
Milutin Jovanović nam je zbirkom Neznani i zaboravljeni predstavio običnog vojnika, neukog seljaka, pomalo divljeg, naoko grubog, ali u suštini osetljivog i nežnog, prepunog ljubavi za svoju domovinu.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdate druge manje poznate zbirke pripovedaka srpskih pisaca kao što su: Dušan Radić (Živi nakovanj, Tri kilometra na sat, Kroz život, Tako mi, planinci), Stojan Živadinović (Ispod Ozrena), Dragutin Ilić Jejo (Dunavska ulica), Milutin Uskoković (Kad ruže cvetaju), Grigorije Božović (Pod zakonom, Pripovetke) i mnoge druge.
Knjigu Neznani i zaboravljeni kupite OVDE, a sva dela Milutina Jovanovića pogledajte OVDE.