Srpski realizam je svoj potpuni izraz dobio u pripovetki koja slika seoski život. Jedan od najistaknutijih pisaca srpskog realizma bio je Milovan Glišić, koji se smatra rodonačelnikom srpske realističke pripovetke. Osim pripovetki, Glišić je objavio i dve komedije: Dva cvancika i Podvala. Dva cvancika je šala u četiri čina, koja je rađena po šaljivoj priči Dva novca iz Vukove zbirke. Ova komedija je izvedena prvi put u novembru 1883. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu. Podvala predstavlja komediju u pet činova, koja ima devet slika. Prvi put je izvedena pred beogradskom publikom u aprilu 1883. godine u Narodnom pozorištu, a štampana je 1885. godine. U Podvali je kritikovao vlast, pa je kritiku morao da ublaži kako bi spasao dramu.
S obzirom na to da je i sam rođen i odrastao na selu, Milovan Glišić je imao priliku da bude dobro upoznat sa seoskim životom, ljudima koji žive taj život i svim ostalim situacijama koje su karakteristične za selo. Skupljajući razne motive kao svedok takvom životu, uneo ih je u svoj književni rad. On ne idealizuje seoski život, naprotiv, daje i kritiku, ali onu koja se javlja kroz humor i vedrinu, ili oštru satiru. Takođe je bitno da on vidi selo u kome ljudi ne zaboravljaju na šalu i smeh čak i u nevoljama.
Kao najvažnija osobenost stvaralaštva Milovana Glišića izdvaja se humor. Uspeo je da prepozna humoristične crte i da njima zainteresuje svakog čitaoca i navede ga na čitanje svojih dela, čak i iznova i iznova. Međutim, prirodu Glišićevog humora često kritika karakteriše jednom reči: podvala. Podvala zapravo predstavlja osnovni motiv Glišićevih komedija. Dok u samom naslovu komedije Podvala imamo priliku da se uverimo u to, u komediji Dva cvancika čitalac će čitanjem doći do ovog motiva. Glišić nam otkriva da seljaci zbog svog neznanja i neiskustva lako upadaju u zamke zelenaša. Prikazuje seoske gazde, zelenaše i varalice, a svima njima je zajedničko da varaju seljake. Zelenaši ili kaišari pozajmljuju novac seljacima uz veliki interes, a seljaci, pokušavajući da se izvuku iz duga, tonu sve dublje i dublje, da bi na kraju izgubili sve.
U komediji Dva cvancika prikazano je kako se Kića i Mića, dva pobratima, međusobno prevare i podvale jedan drugom. Jedan je prodavao umesto oraha šišarke, a drugi mahovinu umesto vune. Ipak, na kraju su obojica uspeli da podvale lopovima, odnosno razbojnicima.
Komedija Podvala nas upoznaje sa jednim likom koji je isti i u pripovetki Zloslutan broj. Reč je o Vulu Pupavcu, a u pripovetki se on zove Mojsilo Pupavac. Pupavac je seoski zelenaš, naučen da pravi zamke seljacima i da ih navodi na to da se zadužuju. Njegov osnovni put u životu jeste taj da privuče seljake da mu veruju, a sve to zarad sopstvenog interesa.
Milovan Glišić ovim dvema komedijama budi čitalačku radoznalost i uspeva čitaoca da zainteresuje za radnju, da ga zasmeje i navede na to da ih u jednom dahu pročita. Čitajući ova dva dela, čitalac će doći do raspleta i videti kakva sudbina stiže varalice za počinjena zlodela i stvaranje nevolja poštenom narodu.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava izdavačke kuće Portalibris reizdati i drugi srpski komediografi, kao što su Kosta Trifković (Izbiračica i Čestitam), Jovan Sterija Popović (Izabrane komedije, Džandrljiv muž i druge drame), Janko Veselinović i Dragomir Brzak (Đido), Branislav Nušić i drugi. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina knjiga.