Da li znate ko je Milova Glišić?

Milovan Glišić (1847–1908)

Milovan Glišić bio je srpski pripovedač i prevodilac, jedan od začetnika i najistaknutijih pisaca srpskog realizma. Rođen je u mestu Gradac kog Valjeva 19. januara 1847. godine. Osnovnu školu upisuje u Valjevu, i odmah preskače prvi razred, jer su ga roditelji, otac Đorđe i majka Jevrosima, već naučili da čita i piše. Od njih je verovatno i usvojio ljubav prema narodnoj pesmi i priči. U Beogradu je završio gimnaziju, a zbog teškog materijalnog stanja u porodici morao je sam da se izdržava služeći po gazdinskim kućama. Otac mu umire 1865. godine, pa materijalna situacija postaje još teža. Kratko je studirao tehniku na Velikoj školi u Beogradu, da bi se onda prebacio na studije filozofije, ali je i to morao napustiti 1875. godine. Glišić je bio obrazovan pisac, i posle napuštanja školovanja samostalno se usavršavao – učio je ruski, francuski i nemački jezik, kao i rusku književnost. Radio je kao novinar, kasnije bio i urednik „Srpskih novina”. Bio je službenik Presbiroa (1876–1877), korektor Državne štamparije (od 1878), dramaturg Narodnog pozorišta (od 1881) i pomoćnik upravnika Narodne biblioteke. Milovan Glišić umro je od tuberkuloze 1. februara 1908. godine u Dubrovniku.

Književno stvaralaštvo Milovana Glišića

Glavna dela Milovana Glišića su pripovetke: Glava šećera, Roga, Prva brazda, Redak zver, Posle devedeset godina i druge, pozorišni komad Dva cvancika i komedija Podvala. Sa ruskog jezika je preveo Mrtve duše i Tarasa Buljbu od Gogolja, Oblomova od Gončarova i Rat i mir i Krajcerovu sonatu od Tolstoja. Prevodio je i francuske autore: Balzaka (Šarginska koža), Merimea (Kolomba), Žila Verna i druge. Takođe, preveo je i veliki broj ruskih, francuskih i nemačkih pozorišnih komada.

Iako neveliko, književno delo Milovana Glišića jedno je od značajnijih u razvoju srpske književnosti. Glišić do danas ostaje jedan od najznačajnijih srpskih pripovedača, začetnik je epohe realizma kod nas i osnivač srpske realističke seoske pripovetke. Na njegov književni rad uticao je socijalizam i realna kritika Svetozara Markovića. Poznanstvo i podržavanje Markovića u mladosti si mu doneli i neprilike sa vlastima. Naime, zbog rasturanja knjige Srbija na istoku, jedno vreme je morao da provede u zatvoru. Takođe, na Milovana Glišića veliki uticaj su ostvarili Rusi – Gogolj i Turgenjev.

Milovan Glišić će se u svojim pripovetkama nemilosrdno obračunavati sa svim onim činiocima koji ugrožavaju seoske patrijarhalne vrednosti ili žive na račun poštenog i marljivog seljaka. On će kritikovati vlast i birokratiju oličene u korumpiranim sreskim kapetanima i policajcima; zelenaše, kaišare i ćifte; sveštenstvo i crkvene predstavnike; gradsku gospodu koja na selo dolazi da proučava narodni život. Kod Glišića nema idealizacije seoskog života, a kritika se javlja u obliku dobrodušnog i vedrog humora, kao i veoma oštre satire. Ono što posebno predstavlja vrednost njegovih pripovedaka to je živ, prirodan i jednostavan govor i dijalog njegovih junaka.

Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdata i dela drugih realističkih srpskih pisaca kao što su: Jakov Ignjatović (Milan Narandžić, Čudan svet, Večiti mladoženja, Vasa Rešpekt), Laza Lazarević (Pripovetke), Svetolik Ranković (Seoska učiteljica, Gorski car, Pripovetke), Ilija Vukićević (Ljudsko srce, Priča o selu Vračima) i mnogi drugi.

Sva dela Milovana Glišića možete videti OVDE.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *