Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Српски реализам је свој потпуни израз добио у приповетки која слика сеоски живот. Један од најистакнутијих писаца српског реализма био је Милован Глишић, који се сматра родоначелником српске реалистичке приповетке. Осим приповетки, Глишић је објавио и две комедије: Два цванцика и Подвала. Два цванцика је шала у четири чина, која је рађена по шаљивој причи Два новца из Вукове збирке. Ова комедија је изведена први пут у новембру 1883. године у Народном позоришту у Београду. Подвала представља комедију у пет чинова, која има девет слика. Први пут је изведена пред београдском публиком у априлу 1883. године у Народном позоришту, а штампана је 1885. године. У Подвали је критиковао власт, па је критику морао да ублажи како би спасао драму.

С обзиром на то да је и сам рођен и одрастао на селу, Милован Глишић је имао прилику да буде добро упознат са сеоским животом, људима који живе тај живот и свим осталим ситуацијама које су карактеристичне за село. Скупљајући разне мотиве као сведок таквом животу, унео их је у свој књижевни рад. Он не идеализује сеоски живот, напротив, даје и критику, али ону која се јавља кроз хумор и ведрину, или оштру сатиру. Такође је битно да он види село у коме људи не заборављају на шалу и смех чак и у невољама.

Као најважнија особеност стваралаштва Милована Глишића издваја се хумор. Успео је да препозна хумористичне црте и да њима заинтересује сваког читаоца и наведе га на читање својих дела, чак и изнова и изнова. Међутим, природу Глишићевог хумора често критика карактерише једном речи: подвала. Подвала заправо представља основни мотив Глишићевих комедија. Док у самом наслову комедије Подвала имамо прилику да се уверимо у то, у комедији Два цванцика читалац ће читањем доћи до овог мотива. Глишић нам открива да сељаци због свог незнања и неискуства лако упадају у замке зеленаша. Приказује сеоске газде, зеленаше и варалице, а свима њима је заједничко да варају сељаке. Зеленаши или каишари позајмљују новац сељацима уз велики интерес, а сељаци, покушавајући да се извуку из дуга, тону све дубље и дубље, да би на крају изгубили све.

У комедији Два цванцика приказано је како се Кића и Мића, два побратима, међусобно преваре и подвале један другом. Један је продавао уместо ораха шишарке, а други маховину уместо вуне. Ипак, на крају су обојица успели да подвале лоповима, односно разбојницима.

Комедија Подвала нас упознаје са једним ликом који је исти и у приповетки Злослутан број. Реч је о Вулу Пупавцу, а у приповетки се он зове Мојсило Пупавац. Пупавац је сеоски зеленаш, научен да прави замке сељацима и да их наводи на то да се задужују. Његов основни пут у животу јесте тај да привуче сељаке да му верују, а све то зарад сопственог интереса.

Милован Глишић овим двема комедијама буди читалачку радозналост и успева читаоца да заинтересује за радњу, да га засмеје и наведе на то да их у једном даху прочита. Читајући ова два дела, читалац ће доћи до расплета и видети каква судбина стиже варалице за почињена злодела и стварање невоља поштеном народу.

Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава издавачке куће Порталибрис реиздати и други српски комедиографи, као што су Коста Трифковић (Избирачица и Честитам), Јован Стерија Поповић (Изабране комедије, Џандрљив муж и друге драме), Јанко Веселиновић и Драгомир Брзак (Ђидо), Бранислав Нушић и други. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлине куповина књига.

Оставите ваш коментар

0
    0
    Ваша корпа
    Ваша корпа је празнаВратите се у продавницу