Da li znate ko je Jovan Sterija Popović?

Jovan Sterija Popović (1806-1856) bio je istaknuti srpski komediograf, pisac romana, advokat i pedagog. Pored Nušića i Koste Trifkovića smatra se najzaslužnijom ličnošću za razvoj srpske drame i pozorišta.
Zanimljivo je da potiče iz trgovačke porodice, ali je imao snažnu umetničku crtu – što možda nije slučajno jer mu je deda po majci bio istaknuti srpski slikar i pesnik Nikola Nešković.
Školovao se u Pešti i Temišvaru, ali je pre svega tokom boravka u Mađarskoj pratio bogat pozorišni program, uživoa u mnogim predstavama i virtuoznosti najboljih peštanskih glumaca, pa su mu se  ljubav prema „daskama koje život znače” vrlo rano usadila u srce.
Jovan Sterija Popović zapamćen je kao pisac, ali se paralelno sa pisanjem bavio pravnim poslovima kao advokat, mada je bio i profesor na Liceju u Kragujevcu što ga je uvelo u pedagoške vode, i dovelo do pozicije načelnika ministarstva prosvete. Treba reći da je pored dramskih i književnih tekstova uopšte,  pisao i udžbenike za različite predmete.
U Sterijinom stvaralaštvu prepoznaje se uticaj literature koju je i sam voleo i ličnosti koje je cenio.
Često prisutne karakteristike klasične literature u njegovom stvaralaštvu potiču od Ovidija i lirskih pesnika, odnos prema narodnom životu i jeziku, srpskoj istoriji i junacima posledica su poštovanja prema delu i stavovima Vuka Stefanovića Karadžića, a parodični elementi su odblesak Sterijinog divljenja Servantesu i Sternu.
Sterija se u početku bavio poezijom koja predstavlja važan deo njegovog stvaralaštva, koje pripada refleksivnoj poeziji njegovog vremena i pod direktnim je uticajem evropskih uzora. Njegovo Davorje ima poseban značaj za proučavanje kombinovanja„našeg i stranog”  u Sterijino doba.
Srpska književnost je, tako, sa Jovanom Sterijom Popovićem dobila nove žanrove i otvorila nove i drugačije horizonte za čitaoce i buduće autore. Nova mogućnost posmatranja književnosti posledica je jednog ličnog preokreta u duši i poetici Sterije Popovića.
Naime u svom ranom stvaranju proze njemu je pisac Milovan Vidaković bio neka vrsta uzora. Međutim, nakon podrobnijeg upoznavanja evropske književnosti Popović uviđa da je takva vrsta sentimentalizma na ivici patetike i lošeg ukusa, te nije korisna za mladež. On počinje da se odvaja od takvog pravca stvaranja, i odlazi u suprotni tabor, kritikujući i izvrgavajući ruglu Vidakovićevo delo u našem prvom satiričnom romanu: Roman bez romana, koji je istovremeno nosio poruku o drugačijoj poetici za koju se Sterija zalagao.
Na polju drame Jovan Sterija Popović bavio se temama iz života ljudi koji su ga okruživali. Uspevao je da kroz humor skrene pažnju na određene mane naših ljudi, uglavnom iz građanskog sloja.
Sterijine najpoznatije drkomedije su Pokondirena tikva koja je i u školskoj lektiri,  Laža i paralaža, Tvrdica, gde se vidi uticaj Molijera i Plauta, Džandrljiv muž, Zla žena,  Ženidba i udadba. U njma se bavi tipičnim karakterima koji u nečemu zastranjuju, ali to uopšte ne uviđaju, o porodičnim odnosima, muško-ženskim temama. Ne treba zaboraviti i Sterijine istorijske drame među kojima su Nahod Simeon, Miloš Obilić, Smrt Stefana Dečanskog.
Mnoge drame Jovana Sterije Popovića pretvorene su u filmove, ali su i nezaobilazan deo repertoara svih naših velikih pozorišta.
Gledaocima nikada nije dosta druženja sa Femom, pokondirenom tikvom, Kir Janjom i ostalim upečatljivim junacima.
Sterija nije zaboravljen autor ali postoje njegova manje poznata dela koja zaslužuju da se čitaju i budu deo naše kulturne baštine, školskih i kućnih bibliteka.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdata i dela zaboravljenih pisaca kao što su: Milica Janković (Plava gospođa, Ljudi iz skamije),  Dušan Radić (Selo), Sibe Miličić (Žena i čovek), Slobodan J.Jovanović (Spomenica), Dragutin Ilić (Hadži diša, Posle Milijon godina), Stevan Sremac (Pop Ćira i pop Spira), Borisav Stanković(Koštana i Tašana, Nečista krv, Gazda Mladen) itd. Edicija Otgnuto od zaborava koju u celini možete videti na Portalibrisovom sajtu i kupovati knjige online.

Dela ovog autora možete videti OVDE.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *