Marta posadnica ili Pad Velikog Novgoroda još jedna je u nizu drama Matije Bana, u čijem se književnom radu one najviše i ističu, ali isto tako i poezija. Na drami je počeo rano da radi i bio je inspirisan Šekspirovim stvaralaštvom. Ugledajući se na ovog velikog engleskog dramskog pisca, napisao je Smrt kneza Dobroslava, dramu koja je po motivima vrlo slična Hamletu. Njegova prva drama je Mejrima, a dalje slede Milijenko i Dobrila, Car Uroš, Kralj Vukašin, Car Lazar, Takovski ustanak, Uskrs srpske države, Kobna tajna, Vanda, Jan Hus, Knez Nikola Zrinjski, Marojica Kaboga.
Marta posadnica ili Pad Velikog Novgoroda objavljena je 1871. godine i u njoj Matija Ban prikazuje moskovskog kneza Ivana Groznog u nameri da stvori ujedinjenu Rusiju, da pokori sve nezavisne države, od kojih je najmoćnija bila Novgorodska republika. Ovo je istorijska drama, u čemu je Ban najuspešniji. U knjizi Znameniti Srbi XIX veka Andra Gavrilović kaže da je Ban nastavio i prihvatio da piše istorijsku dramu posle Jovana Sterije Popovića:
„Danas se već može u književnu istoriju srpsku uneti zaključni sud po kome je Ban dramatski pesnik čije su drame ispunile čitav jedan period u razvitku naše dramatike, nastavivši istorijsku dramu prihvaćenu od Jovana S. Popovića i zajedno sa Subotićem izvedenu do najnovijega perioda, do vremena osamdesetih godina devetnaestoga veka, kad se pozorištu počinju stavljati i drukčiji zahtevi.”
Marta posadnica ili Pad Velikog Novgoroda je tragedija u pet činova u kojoj se insistira na sudbini jedne zajednice, čiji je predvodnik hrabra Marta, predsednica Novgorodske republike, koja je imala „jaku stranku među bojarima i građanima”. Uprkos silovitim ratnim pohodima Moskovljana, Marta, bivša posadnica, vođena odvažnošću i oštroumljem, ponosno stoji na čelu svojih Novgorođana i spremna je da, pružajući otpor, izgubi i najvrednije, ali ni ne sluti kakvim se sve spletkama napadači, pa i njeni bliski ljudi, mogu služiti.
Matija Ban u predgovoru, tj. u objašnjenju, kaže da se držao ruskih istorijskih izvora dok je pisao ovu dramu.
„U vrijeme kad se zbio događaj koji je predstavljen u ovoj tragediji i u kome sam se držao ruskih istorijskih izvora, Rusija je zbacala sa sebe mongolski jaram. Ona je onda bila podijeljena na više samostalnih država, koje same sobom upravljahu po svojim zakonima i običajima, priznavajući velikoga kneza moskovskoga za općega gospodina, a nipošto za gospodara. Ovaj je samovlasno vladao samo u Moskvi i njenoj oblasti. Veliki moskovski knez Ivan Vasiljević, prozvani Grozni, naumi da svojoj vlasti potčini sve te slobodne države i stvori ujedinjenu, jaku Rusiju.”
Matija Ban takođe kaže za dramu Marta posadnica ili Pad Velikog Novgoroda: „Da bih snažnije istakao cjelinu katastrofe, ja sam oba rata, između kojih proteklo je samo sedam godina, slio u jedan, a katastrofu sam uzvisio svojevoljnom smrću Martinom, kao najživljim izrazom i novgorodskog, irojičnog skončanja.”
Ova drama govori i o ljubavi, časti, čestitosti, odanosti, ali i o osvetoljubivosti, koristoljublju i izdaji. Dok je Marta prikazana kao hrabra žena koja mudro vodi svoj narod, štiti ih, brižna je i čuva tajnu svoje prijateljice, Ivan Grozni je spreman na sve, pa i da svesno manipuliše osećanjima najbližih. Sve vreme je prisutna sopstvena borba u samim likovima, borba između ljubavi i časti. Ako se učini izdaja, koliko ona skupo košta? Ko pati, ko strada? Da li će Marta uspeti da zaštiti Novgorođane, samu sebe i sebi najbitnije ljude?
Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i druge manje poznate drame, među kojima su: Kralj Stevan Tomašević Miloša Perovića, Drame Petra Preradovića, Vladimir i Kosara Lazara Lazarevića, Zadužbina Milorada Šapčanina i mnoge druge. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa.
Knjigu Marta posadnica ili Pad Velikog Novgoroda pogledajte OVDE, a sva dela Matije Bana OVDE.