Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Леонардо да Винчи – уметничка студија Божидара С. Николајевића

Иако данас, када сагледавамо развој наше културе, писмености, уметности, говоримо о бројним уваженим личностима и интелектуалцима, школованим у важним универзитетским европским престоницама, важно је да будемо свесни колико је мало извора информација, знања и учила уопште у то време било. У таквом светлу овај рад Божидара С. Николајевића истовремено представља и сведочанство о ентузијастичном напору наших истакнутих појединаца да народу приближе тековине европске културе.

Ово дело, Леонардо да Винчи, иако није много обимно, приказује једну посебну способност Божидара Николајевића: да створи дело чија је конструкција таква да нам даје, и то најбољим могућим редом, све оно што је важно да се саопшти. Он постепено уводи читаоца у дух времена о коме је реч:

„Прва половина XVI века или чинквечента у Италији обухвата најсјајније време свеколике хришћанске уметности. Она највиша лепота, коју скоро пре две хиљаде година открише Грцима дарежљиви богови, славила је тада своје поновно рођење и пела се ка врхунцу. (…) Али је друга једна околност допринела више него све теорије оном величанственом процвату уметности. То беше жива потражња уметничких производа, дирљиво поштовање уметника, које им је свуда и од свакога указивано и опште марење уметности. У XVI веку она није била задовољство само отмених пробирача, него благо свега талијанског народа, који у њој гледаше откривена своја најтања осећања.”

Неко ко на овакав начин отвара причу о првокласном уметнику свакако формално познаје многе, пре свега социолошке факторе који су довели до процвата ренесансне уметности, која је као талас на свој врх изнело и Да Винчија, али је Божидар Николајевић упућен и у историјске карактеристике тог времена, те у свом делу Леонардо да Винчи каже:

„Неколико значајних догађаја дадоше томе повода и подстрека. Прво је била промена уметничке позорнице, која је извршена после смрти последњега великог Медичија, Лоренца Величанственог (Magnifico), 8. априла 1492. год. Са њом је окончана не само политичка превласт те знамените породице него и златни период фирентинске културе и сјаја.”

У књизи Леонардо да Винчи Божидар Николајевић се открива и као аналитичар, или као некао кога не занимају само просте чињенице, већ и одговори и објашњења зашто се у некој епохи нешто десило баш на овакав начини. Посебно прецизно он дефинише како се ренесансно опонашање антике у најчистијем облику појавило баш у Риму: „У Риму, који сада постаје главна уметничка радионица, сачувани објекти античко-римске уметности били су увек и бројем и квалитетом кудикамо претежнији од оних по другим градовима Италије. Они су ту сачињавали једну засебну, компактну историјско-уметничку целину, која је већ самим тим садржала већу моћ утицаја.”

За човека који није много путовао, а такви су у време настанке студије Леонардо Божидара С. Николајевића били у већини, овакве су информације важне, а на сличан начин он објашњава и оно што су се многи лаици, а и познаваоци питали откуд толика доминација сликара у односу на вајаре: „Занимљива је, напослетку, у овом периоду и чињеница да је сликарство играло главну улогу и да је управо тада први пут добило коначно првенство међу уметностима. Ни вајари нису заостајали нити су имали разлога за стид, али је број њихових радова према сликарским незнатан.”

Затим, он даје информације и анализу важних Леонардових слика, помињући и истакнуте личности тог доба и њихове међусобне везе, где се наилази и на мрачне тајне љубави, љубавне троуглове итд. Потресне су приче и о судбини неких дела која су до данас једва сачувана, као што је тајна вечера.

Али у студији Леонардо да Винчи читаоцима ће се сигурно највише допасти бајковито испричана прича о Леонардовом животу у којој Божидар Николајевић показује сопствени књижевни таленат.

О књизи која је уметничка студија или уџбеник тешко је говорити, а да не почнемо да је препричавамо, зато је овај текст само кратки увод у онај ужитак и оно изобиље прича и информација које нуди дело Леонардо да Винчи Божидара Николајевића.

У Порталибрисовој едицији Отргнуто од заборава могу се пронаћи у други наслови који су анализе уметничких дела као што су Бетовен Стојана Живадиновића, Вергилије и његови савременици Веселина Чајкановића и многи други.

Књигу Леонардо да Винчи Божидара С. Николајевића можете пронаћи ОВДЕ.

Сва дела Божидара С. Николајевића можете видети ОВДЕ.

Оставите ваш коментар

Your subscription could not be saved. Please try again.
Успешно сте се пријавили.
0
    0
    Ваша корпа
    Ваша корпа је празнаВратите се у продавницу