Iako danas, kada sagledavamo razvoj naše kulture, pismenosti, umetnosti, govorimo o brojnim uvaženim ličnostima i intelektualcima, školovanim u važnim univerzitetskim evropskim prestonicama, važno je da budemo svesni koliko je malo izvora informacija, znanja i učila uopšte u to vreme bilo. U takvom svetlu ovaj rad Božidara S. Nikolajevića istovremeno predstavlja i svedočanstvo o entuzijastičnom naporu naših istaknutih pojedinaca da narodu približe tekovine evropske kulture.
Ovo delo, Leonardo da Vinči, iako nije mnogo obimno, prikazuje jednu posebnu sposobnost Božidara Nikolajevića: da stvori delo čija je konstrukcija takva da nam daje, i to najboljim mogućim redom, sve ono što je važno da se saopšti. On postepeno uvodi čitaoca u duh vremena o kome je reč:
„Prva polovina XVI veka ili činkvečenta u Italiji obuhvata najsjajnije vreme svekolike hrišćanske umetnosti. Ona najviša lepota, koju skoro pre dve hiljade godina otkriše Grcima darežljivi bogovi, slavila je tada svoje ponovno rođenje i pela se ka vrhuncu. (…) Ali je druga jedna okolnost doprinela više nego sve teorije onom veličanstvenom procvatu umetnosti. To beše živa potražnja umetničkih proizvoda, dirljivo poštovanje umetnika, koje im je svuda i od svakoga ukazivano i opšte marenje umetnosti. U XVI veku ona nije bila zadovoljstvo samo otmenih probirača, nego blago svega talijanskog naroda, koji u njoj gledaše otkrivena svoja najtanja osećanja.”
Neko ko na ovakav način otvara priču o prvoklasnom umetniku svakako formalno poznaje mnoge, pre svega sociološke faktore koji su doveli do procvata renesansne umetnosti, koja je kao talas na svoj vrh iznelo i Da Vinčija, ali je Božidar Nikolajević upućen i u istorijske karakteristike tog vremena, te u svom delu Leonardo da Vinči kaže:
„Nekoliko značajnih događaja dadoše tome povoda i podstreka. Prvo je bila promena umetničke pozornice, koja je izvršena posle smrti poslednjega velikog Medičija, Lorenca Veličanstvenog (Magnifico), 8. aprila 1492. god. Sa njom je okončana ne samo politička prevlast te znamenite porodice nego i zlatni period firentinske kulture i sjaja.”
U knjizi Leonardo da Vinči Božidar Nikolajević se otkriva i kao analitičar, ili kao nekao koga ne zanimaju samo proste činjenice, već i odgovori i objašnjenja zašto se u nekoj epohi nešto desilo baš na ovakav načini. Posebno precizno on definiše kako se renesansno oponašanje antike u najčistijem obliku pojavilo baš u Rimu: „U Rimu, koji sada postaje glavna umetnička radionica, sačuvani objekti antičko-rimske umetnosti bili su uvek i brojem i kvalitetom kudikamo pretežniji od onih po drugim gradovima Italije. Oni su tu sačinjavali jednu zasebnu, kompaktnu istorijsko-umetničku celinu, koja je već samim tim sadržala veću moć uticaja.”
Za čoveka koji nije mnogo putovao, a takvi su u vreme nastanke studije Leonardo Božidara S. Nikolajevića bili u većini, ovakve su informacije važne, a na sličan način on objašnjava i ono što su se mnogi laici, a i poznavaoci pitali otkud tolika dominacija slikara u odnosu na vajare: „Zanimljiva je, naposletku, u ovom periodu i činjenica da je slikarstvo igralo glavnu ulogu i da je upravo tada prvi put dobilo konačno prvenstvo među umetnostima. Ni vajari nisu zaostajali niti su imali razloga za stid, ali je broj njihovih radova prema slikarskim neznatan.”
Zatim, on daje informacije i analizu važnih Leonardovih slika, pominjući i istaknute ličnosti tog doba i njihove međusobne veze, gde se nailazi i na mračne tajne ljubavi, ljubavne trouglove itd. Potresne su priče i o sudbini nekih dela koja su do danas jedva sačuvana, kao što je tajna večera.
Ali u studiji Leonardo da Vinči čitaocima će se sigurno najviše dopasti bajkovito ispričana priča o Leonardovom životu u kojoj Božidar Nikolajević pokazuje sopstveni književni talenat.
O knjizi koja je umetnička studija ili udžbenik teško je govoriti, a da ne počnemo da je prepričavamo, zato je ovaj tekst samo kratki uvod u onaj užitak i ono izobilje priča i informacija koje nudi delo Leonardo da Vinči Božidara Nikolajevića.
U Portalibrisovoj ediciji Otrgnuto od zaborava mogu se pronaći u drugi naslovi koji su analize umetničkih dela kao što su Betoven Stojana Živadinovića, Vergilije i njegovi savremenici Veselina Čajkanovića i mnogi drugi.
Knjigu Leonardo da Vinči Božidara S. Nikolajevića možete pronaći OVDE.
Sva dela Božidara S. Nikolajevića možete videti OVDE.