O Kanjošu Macedonoviću i Leki kapetanu čitalo se i pre nego što je Dimitrije Mita Dimitrijević o njima napisao.
Kanjoš Macedonović
Stjepan Mitrov Ljubiša, pripovedajući o crnogorskim plemenima i njihovoj burnoj istoriji od petnaestog do devetnaestog veka, napisao je pripovetku pod nazivom Kanjoš Macedonović, koja se uzima za njegovo najbolje ostvarenje i po kojoj je Mitrov Ljubiša i najpoznatiji. Inspirisan ovom pripovetkom, Dimitrijević se odlučio da napiše dramu koja će prikazati ovog velikog paštrovskog legendarnog junaka. Tako je nastala drama u četiri čina, u kojoj se prepliću proza i stih. Mita Dimitrijević nije menjao originalni zaplet: prikazao je Kanjoša, običnog crnogorskog seljaka, u borbi sa snažnim gusarom Furlanom. Kada su Crnogorci čuli da je Venecija u nevolji, jedini koji se ohrabrio da pomogne bogatim, lukavim Latinima bio je Kanjoš Macedonović, koji će na ovaj način, pre svega, pomoći i svom narodu.
U Narodnom pozorištu u Beogradu 8. juna 1940. godine bila je premijera predstave Kanjoš Macedonović po tekstu Dimitrija Mite Dimitrijevića. Tekst nije štampan do objavljivanja u okviru edicije Dramska baština Muzeja pozorišne umetnosti.
Sestra Leke kapetana
Za Leku kapetana znalo se iz narodne epske pesme Sestra Leke kapetana, koju je prvi put zapisao Vuk Stefanović Karadžić. (U Portalibrisovom izdanju u okviru edicije Otrgnuto od zaborava ova pesma nalazi se u knjizi Srpske narodne pjesme II.) Po njoj je Dimitrijević napisao dramu, smatranu prvom srpskom herojskom komedijom. Prvi put je izvedena u Zagrebu u Hrvatskom narodnom kazalištu 20. maja 1931. godine. Kasnije, pred nastup u Beogradu, Dimitrijević je izjavio da je ideju za ovo delo dobio od Dragomira Jankovića, nekadašnjeg upravnika beogradskog Narodnog pozorišta, koji je, pišući za Srpski književni glasnik, ukazao na ovu narodnu pesmu.
Sestra Leke kapetana Dimitrija Mite Dimitrijevića prvi put je štampana u Dramskoj baštini. Ova drama napisana je u četiri čina i, kao i pesma, govori o odlasku Marka Kraljevića sa Milošem Kobilićem i Reljom Krilaticom u Primorje, kako bi tamo za sebe, ili bar za nekog od ove dvojice, isprosili čuvenu lepoticu Roksandu, Lekinu sestru. Međutim, kada su stigli, njih trojica deluju smešno u odnosu na ostale, jer se razlikuju po mentalitetu, karakteru, pa samim tim i udvarački maniri su im drugačiji. Zamislite samo Marka sa svojim buzdovanom nasuprot Lekinim gostima iz Venecije, koji Roksandino srce pokušavaju da osvoje govorenjem Petrarkinih stihova. Prema ovome, naglašenim kontrastom predočene su i razlike između zapade i istočne kulture. Leka kapetan i njegovi gosti iz Venecije predstavnici su zapadnjaštva, dok su Marko i njegovi prijatelji nosioci istočne kulture.
Za razliku od narodne pesme, gde Marko, veoma uvređen, seče ruku Roksandi, Leka „osta kao kamen studen, osta Roksanda grdna kukajući”, u drami Dimitrija Mite Dimitrijevića je veselje, kolo i pesma: svi su srećni jer je Relja osvojio sestru Leke kapetana.
Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i druge drame, među kojima su: Večiti mladoženja Aleksandra Ilića, Smrt Majke Jugovića Iva Vojnovića, Ivkova slava Stevana Sremca i Dragomira Brzaka, Dundo Maroje Marina Držića i mnoge druge.
Knjigu Kanjoš Macedonović i Sestra Leke kapetana pogledajte OVDE, a sva dela Dimitrija Mite Dimitrijevića OVDE.