Drama Kabaret kod „Dve hemisfere” sa podnaslovom epopeja u pet činova sa predigrom objavljena je 1936. godine. Književno-istorijski gledano, ovaj tekst pripada srpskom ekspresionizmu, odnosno avangardi međuratnog perioda. Zbog svoje oštre kritike srpskog društva u emigraciji tokom Prvog svetskog rata i političke nepodobnosti nikada nije izvođena na sceni i danas spada u red našeg značajnog književnog nasleđa koje je zaboravljeno i koje se tipično u književnim istorijama zaobilazi.
Aleksandar Ilić
Aleksandar Ilić piše svoja književna dela u periodu između dva svetska rata, te je njegovo stvaralaštvo, kao i njegov život uopšte, u najvećoj mogućoj meri obeležila trauma Prvog svetskog rata. Pored poezije, koja je ostala rasuta u časopisima, napisao je roman Gluvne čini, kao i više drama.
Prva drama koju je napisao bila je jednočinka Sa svojima, izvedena u Narodnom pozorištu u Beogradu 1912. godine. Imala je loš prijem i kod publike i kod kritike, pa nikada nije obnovljena, a nije doživela ni svoje štampano izdanje. Drama Kajanje objavljena je prvi put 1922. godine u časopisu, a štampana 1933. 1924. imala je i svoju premijeru u Narodnom pozorištu, a poznato je da je igrana i u Skoplju; prijem drame bio je bolji, i stiče se utisak da se od Aleksandra Ilića tek očekuju velika dela. Ipak, njegova naredna drama Kabaret kod „Dve hemisfere” nikada nije izvedena na pozornici.
Pored umetničkog rada, Aleksandar Ilić bavio se i kritikom i teorijom, pišući eseje pozorištu i filmu, a bavio se i scenskom umetnošću, posebno baletom. Napisao je i raspravu o istoriji i teoriji teatra Svetsko pozorište (1940).
Tokom Prvog svetskog rata Aleksandar Ilić je bio dobrovoljac u srpskoj vojsci i 1917. godine našao se, zajedno sa drugom obrazovanom omladinom, u Francuskoj. Studira na Sorboni u Parizu. Strahote preživljene tokom rata i posledične psihološke traume obeležile su njegov život, kao i živote čitave te generacije, presudno utičući na književnu i umetničku misao posleratnog perioda.
Nemačku okupaciju Srbije proveo je u Beogradu, a po završetku rata, 1945. godine pokušao je da napusti zemlju. 1946. pokušao je da osnuje opozicionu stranku, zbog čega je uhapšen i osuđen na osam godina robije. O kraju njegovog života ne postoje tačno utvrđene informacije. Postoje podaci da je u zatvoru preminuo pod nerazjašnjenim okolnostima, kao i navodi da je po izlasku iz zatvora 1951. godine izvršio samoubistvo.
Bez obzira na ove nepoznanice, izvesno je da je njegovo delo imalo nezasluženu sudbinu, svedeno je na službene beleške izdavača i pozorišta, skrajnuto je i zaboravljeno, do danas čekajući ozbiljnije razmatranje.
Kabaret kod „Dve hemisfere”
Ekspresionistička drama Kabaret kod „Dve hemisfere” zasnovana je na piščevom ličnom iskustvu i tematizuje život srpskih emigranata u Parizu tokom Prvog svetskog rata. Tekst u svom podnaslovu donosi određenje epopeja u pet činova sa predigrom jasno sugerišući ne samo odvajanje od žanrovski jasno određenih granica već unoseći i epski karakter nacionalnog stradanja. Ekspresionistički karakter drame izvire iz nadređene misli da se razoreni, posleratni svet ne može predstaviti starim, ustaljenim umetničkim sredstvima. Ekspresionistička drama i ne teži postavljanju na scenu jer se ono što je proživljeno u razaranju sveta ne može prikazati ni predstaviti u pozorištu, već samo sugerisati, u ovom slučaju kabaretskom atmosferom, fantazmagoričnim scenama i grotesknim i apsurdnim situacijama.
Ovaj kabare je, zapravo, epopeja života glavnog junaka, čiji je početak dat u Predigri, u kojoj se on prijavljuje kao dobrovoljac. Ovde će se oprostiti od svoje devojke, da nastavak i kraj ove ljubavne priče vidimo u posleratnom vremenu u Francuskoj.
Zaoštrena kritika posleratnog društva vidi se ne samo u kolektivnoj etičkoj propasti svih junaka ove drame, već u njihovoj svedenosti na metonimijsku ulogu u kojoj prepoznajemo ratne profitere, prostitutke, zabludele sveštenike i morfijumske zavisnike, koji se vrte oko ovog kabarea. Svi ovi likovi imaju neku svoju prošlost i neki život pre kataklizme rata, a sada su dovedeni do krajnje konsekvence svoje propasti. U vremenu pre rata ovi junaci su bili likovi, a sada su samo maske.
Osnovno osećanje sveta u Kabaretu kod „Dve hemisfere” je beznadno: ne može biti povratka na staro, ne vidi se nikakva mogućnost spasa nakon preživljenih strahota; promena je tako radikalna i temeljna da se trajanje može nastaviti samo u kabaretskoj izmaglici, dimu cigareta i isparenjima alkohola.
STAŠA: Neću ni ja!… Ali, u ovom životu bili smo čak i deca! Nekada bili smo deca! Dobra i bezazlena deca!… Setimo se kako smo bar tada izgledali!… Zamisli, mi smo bili nekada čak i deca…
Ova drama postepeno iz komičnih i humornih situacija prelazi u grotesku i apsurd, da bi konačno dosegla svoj tragički potencijal. Vešto se instrumentalizuju elementi svih tradicionalnih vrsta komedije – situacije, naravi i zapleta, samo da bi se iz razorenih komičkih sredstava preobrazili u tragičke rasplete.
Drama Kabaret kod „Dve hemisfere” je delo bremenito značenjima, kompleksno u svojoj strukturi, spoju elemenata komedije, tragedije, apsurda i burleske, i predstavlja pravi primer ekspresionističke drame, a kojoj, nažalost, nedostaje pravi analitički pristup kritike i savremeno tumačenje oslobođeno političkih implikacija. Njegova prava vrednost je mesto koje zauzima u razvoju crnohumornih komedija u srpskoj književnosti, a koje će sa dramama Dušana Kovačevića postati glavna dramska struja u drugoj polovini dvadesetog veka.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdate i druge manje poznate srpske drame kao što su: Kuga i Bijedna Mara Nika Bartulovića, Drame i Muzičke drame Momčila Nastasijevića, Nahod i Večnost Branislava Nušića, Crvena boja gospođe Lade Ljubice Radoičić, Posle milijon godina i Sekund večnosti Dragutina Ilića i mnoge druge.
Sva dela Aleksandra Ilića možete videti OVDE, a dramu Kabaret kod „Dve hemisfere” OVDE.