Постање Земље и Постање наше домовине представљају два најзначајнија дела Јована Жујовића, првог српског геолога, археолога и антрополога.
Постање Земље
Постање Земље, геолошко и палеонтолошко дело, садржи две књиге: Земаљске силе и њихове творевине и Историју постања Земље. Иако је ова књига пре свега замишљена као научно дело, аутор се потрудио да стил писања прилагоди и широј читалачкој публици. Он је многе чињенице и појаве толико поједноставио и учинио занимљивим да све делује разумљиво и држи пажњу. Садржај је интересантан и због тога што је Јован Жујовић, објашњавајући одређене појединости, описао и народне и библијске приче у вези са тим.
Прва целина књиге Постање Земље – Земаљске силе и њихове творевине – начињена је од посебних поглавља, која, свако на свој начин, говоре о природи која нас окружује, било да је то њен изглед или настанак или одвијање неких од природних процеса.
Још у раним школским данима деца се упознају са предметом који се зове Свет око нас, док је раније то било Природа и друштво (Познавање природе / Познавање друштва). Касније се та знања шире дружећи се на часовима Географије. То довољно говори о томе колико је важно знати свет у ком живимо, његову атмосферу, хидросферу и литосферу.
Јован Жујовић започиње Постање Земље говорећи о ваздуху, да би потом наставио о ветру, киши и стварању првих слојева на земљи, тј. њеном површинском слоју, који настаје растварањем стена. Овде је реч и о разним врстама земљишта: црницама, кречушама, иловачама, пескушама, прахуљама и кршевитим, односно шљунковитим земљиштима. Друго што је важно за нормално животно функционисање јесу воде. Из тог разлога овде је аутор посветио пажњу и изворима уопште, подземним водама, морима, рекама, језерима, као и лековитим водама.
Када се све од досад наведеног објаснило, Јован Жујовић је морао започети у књизи Постање Земље поглавље о биљкама и животињама, јер свет не би био овакав какав јесте да није првих живих бића. „Утицај животиња и биљака на површину земље не изгледа велики, јер није тако очевидан као што је утицај кише, река, мора и ваздуха. Међутим, он се врши такорећи свуда, почев од највиших врхова планинских до највећих дубина морских.”
„Живот је, дакле, почео у морима; у њима је одувек био и сада је најобилнији. У водама има много више становника но на сувој земљи.”
Историја постања Земље упознаће читаоца са постанком планина, прво са научним погледима у вези са њиховим настанком, а онда ће овде читалац прочитати и народне приче о њиховом постанку. Прва прича је о ђаволу, богу, пчели и меду, а друга је о врећи земље (Постање Земље, стр. 107. и 108). За обе ове приче Јован Жујовић каже да су два научно утврђена начина о постанку планина.
Књига Постање Земље је још обогаћена и библијским одломцима о почетку новог доба, стварању раја, потопу, као и наводима из књига у којима се може сазнати више о вулканима, стенама, рудама и првим живим бићима.
„Кад се појавио први човек на Земљи, планине поскакаше од радости као раздрагани овнови, и брда заиграваху као стадо јагањаца.”
Неке од занимљивости које још овде можете прочитати су и тврдње о највећим гмизавцима, зашто су диносауруси нестали, одакле су Римљани доносили креду, када и зашто је Сунце позеленило, које су последице најстрашнијег земљотреса, зашто је со сматрана симболом мудрости, као и низ других интересантности.
Постање наше домовине
Друга значајна књига Јована Жујовића је Постање наше домовине, која је такође геолошко дело, а говори о настанку 
најстаријих земљишта у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Хрватској и Словенији. Ова књига је заправо и подељена на баш тако насловљена поглавља: Србија, Војводина, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Далмација, Хрватска и Славонија, Словенија. Такође, ту је и део који се зове Осврт на Југославију уопште, ауторова завршна реч, а у додатку се налази укратко о областима с којима се граничила наша домовина: о Албанији, Бугарској и Румунији.
О свакој од ових држава описаних у Постању наше домовине казује се скоро на сличан начин: подељено је на старо, средње и ново доба, па у оквиру тога су појашњене појаве које су се дешавале.
Нарочито је занимљиво што ће читаоци из ове књиге сазнати и о првим сисарима у Србији, о јављању вулкана у нашој држави или нешто више о лековитости вода. Једна од занимљивости је она да су се костури првих сисара нађених у Шумадији, на инсистирање кнеза Милоша, првобитно чували у његовом конаку.
„Повећи и чвршћи делови сисарских костура, велике главе, вилице, зуби, пршљени, ребра и бутњаче привлачили су одвајкада пажњу људи који су их налазили, па и наших старијих Шумадинаца. Већ за прве владе кнеза Милоша њему су у Крагујевац доношене такве необичне кости. Он их је прво скупљао у своме конаку, а затим слао у „Шпитаљ” да их учени доктори размотре и чувају. Одатле су после пренете у Лицеум, ондашњу Велику школу у Београду. То је био први заметак прве збирке природњачких предмета у онда највишој школи у Србији” (Постање наше домовине, стр. 48).
Странице књиге Постање наше домовине откриће податак и да су од камена посталог у Средоземном мору, а пронађеног на Калемегдану и Ташмајдану грађене турске зидине на Дорћолу.
Обе ове књиге Јована Жујовића буде интересовање не само код проучаваоца геолошких и антрополошких наука већ и код свих оних људи који би желели да сазнају нешто више о нашим крајевима или уопштено о процесима настанка живота на Земљи.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздата и друга мање позната дела: Из природе Јосифа Панчића, Избор из антропогеографских чланака и Психичке особине Јужних Словена Јована Цвијића, Камено доба Јована Жујовића и многа друга. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Књигу Постање Земље можете купити ОВДЕ, Постање наше домовине ОВДЕ, а сва дела Јована Жујовића која је објавио Порталибрис погледајте ОВДЕ.