Postanje Zemlje i Postanje naše domovine predstavljaju dva najznačajnija dela Jovana Žujovića, prvog srpskog geologa, arheologa i antropologa.
Postanje Zemlje
Postanje Zemlje, geološko i paleontološko delo, sadrži dve knjige: Zemaljske sile i njihove tvorevine i Istoriju postanja Zemlje. Iako je ova knjiga pre svega zamišljena kao naučno delo, autor se potrudio da stil pisanja prilagodi i široj čitalačkoj publici. On je mnoge činjenice i pojave toliko pojednostavio i učinio zanimljivim da sve deluje razumljivo i drži pažnju. Sadržaj je interesantan i zbog toga što je Jovan Žujović, objašnjavajući određene pojedinosti, opisao i narodne i biblijske priče u vezi sa tim.
Prva celina knjige Postanje Zemlje – Zemaljske sile i njihove tvorevine – načinjena je od posebnih poglavlja, koja, svako na svoj način, govore o prirodi koja nas okružuje, bilo da je to njen izgled ili nastanak ili odvijanje nekih od prirodnih procesa.
Još u ranim školskim danima deca se upoznaju sa predmetom koji se zove Svet oko nas, dok je ranije to bilo Priroda i društvo (Poznavanje prirode / Poznavanje društva). Kasnije se ta znanja šire družeći se na časovima Geografije. To dovoljno govori o tome koliko je važno znati svet u kom živimo, njegovu atmosferu, hidrosferu i litosferu.
Jovan Žujović započinje Postanje Zemlje govoreći o vazduhu, da bi potom nastavio o vetru, kiši i stvaranju prvih slojeva na zemlji, tj. njenom površinskom sloju, koji nastaje rastvaranjem stena. Ovde je reč i o raznim vrstama zemljišta: crnicama, krečušama, ilovačama, peskušama, prahuljama i krševitim, odnosno šljunkovitim zemljištima. Drugo što je važno za normalno životno funkcionisanje jesu vode. Iz tog razloga ovde je autor posvetio pažnju i izvorima uopšte, podzemnim vodama, morima, rekama, jezerima, kao i lekovitim vodama.
Kada se sve od dosad navedenog objasnilo, Jovan Žujović je morao započeti u knjizi Postanje Zemlje poglavlje o biljkama i životinjama, jer svet ne bi bio ovakav kakav jeste da nije prvih živih bića. „Uticaj životinja i biljaka na površinu zemlje ne izgleda veliki, jer nije tako očevidan kao što je uticaj kiše, reka, mora i vazduha. Međutim, on se vrši takoreći svuda, počev od najviših vrhova planinskih do najvećih dubina morskih.”
„Život je, dakle, počeo u morima; u njima je oduvek bio i sada je najobilniji. U vodama ima mnogo više stanovnika no na suvoj zemlji.”
Istorija postanja Zemlje upoznaće čitaoca sa postankom planina, prvo sa naučnim pogledima u vezi sa njihovim nastankom, a onda će ovde čitalac pročitati i narodne priče o njihovom postanku. Prva priča je o đavolu, bogu, pčeli i medu, a druga je o vreći zemlje (Postanje Zemlje, str. 107. i 108). Za obe ove priče Jovan Žujović kaže da su dva naučno utvrđena načina o postanku planina.
Knjiga Postanje Zemlje je još obogaćena i biblijskim odlomcima o početku novog doba, stvaranju raja, potopu, kao i navodima iz knjiga u kojima se može saznati više o vulkanima, stenama, rudama i prvim živim bićima.
„Kad se pojavio prvi čovek na Zemlji, planine poskakaše od radosti kao razdragani ovnovi, i brda zaigravahu kao stado jaganjaca.”
Neke od zanimljivosti koje još ovde možete pročitati su i tvrdnje o najvećim gmizavcima, zašto su dinosaurusi nestali, odakle su Rimljani donosili kredu, kada i zašto je Sunce pozelenilo, koje su posledice najstrašnijeg zemljotresa, zašto je so smatrana simbolom mudrosti, kao i niz drugih interesantnosti.
Postanje naše domovine
Druga značajna knjiga Jovana Žujovića je Postanje naše domovine, koja je takođe geološko delo, a govori o nastanku 
najstarijih zemljišta u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Sloveniji. Ova knjiga je zapravo i podeljena na baš tako naslovljena poglavlja: Srbija, Vojvodina, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Dalmacija, Hrvatska i Slavonija, Slovenija. Takođe, tu je i deo koji se zove Osvrt na Jugoslaviju uopšte, autorova završna reč, a u dodatku se nalazi ukratko o oblastima s kojima se graničila naša domovina: o Albaniji, Bugarskoj i Rumuniji.
O svakoj od ovih država opisanih u Postanju naše domovine kazuje se skoro na sličan način: podeljeno je na staro, srednje i novo doba, pa u okviru toga su pojašnjene pojave koje su se dešavale.
Naročito je zanimljivo što će čitaoci iz ove knjige saznati i o prvim sisarima u Srbiji, o javljanju vulkana u našoj državi ili nešto više o lekovitosti voda. Jedna od zanimljivosti je ona da su se kosturi prvih sisara nađenih u Šumadiji, na insistiranje kneza Miloša, prvobitno čuvali u njegovom konaku.
„Poveći i čvršći delovi sisarskih kostura, velike glave, vilice, zubi, pršljeni, rebra i butnjače privlačili su odvajkada pažnju ljudi koji su ih nalazili, pa i naših starijih Šumadinaca. Već za prve vlade kneza Miloša njemu su u Kragujevac donošene takve neobične kosti. On ih je prvo skupljao u svome konaku, a zatim slao u „Špitalj” da ih učeni doktori razmotre i čuvaju. Odatle su posle prenete u Liceum, ondašnju Veliku školu u Beogradu. To je bio prvi zametak prve zbirke prirodnjačkih predmeta u onda najvišoj školi u Srbiji” (Postanje naše domovine, str. 48).
Stranice knjige Postanje naše domovine otkriće podatak i da su od kamena postalog u Sredozemnom moru, a pronađenog na Kalemegdanu i Tašmajdanu građene turske zidine na Dorćolu.
Obe ove knjige Jovana Žujovića bude interesovanje ne samo kod proučavaoca geoloških i antropoloških nauka već i kod svih onih ljudi koji bi želeli da saznaju nešto više o našim krajevima ili uopšteno o procesima nastanka života na Zemlji.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdata i druga manje poznata dela: Iz prirode Josifa Pančića, Izbor iz antropogeografskih članaka i Psihičke osobine Južnih Slovena Jovana Cvijića, Kameno doba Jovana Žujovića i mnoga druga. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Knjigu Postanje Zemlje možete kupiti OVDE, Postanje naše domovine OVDE, a sva dela Jovana Žujovića koja je objavio Portalibris pogledajte OVDE.