Ko su jetrve? Prema podeli rodbinskih uloga, jetrve su žene od dvojice braće. Još je Vuk Stefanović Karadžić u Srpskom rječniku iz 1818. godine definisao ovaj pojam: „žene dvojice braće jetrve su jedna drugoj”.
Mihailo Sretenović je knjigu Jetrve objavio 1910. godine. Nije slučajno što se odlučio za baš ovaj naslov i ovu temu, jer su jetrve oduvek najviše pažnje privlačile u narodu, a može se reći da je to slučaj i danas. Odnos ovih dveju žena vrlo je karakterističan i često više napet nego miran. Danas se najviše komentariše odnos između svekrva i snajki, a nešto slično je i između dveju jetrva. Postoji i mnogo poslovica na račun ovih dveju žena, a neke su: „tukle se jetrve preko svekrve”, ili: „svađale se ko jetrve”. Obično se dve jetrve ili izuzetno vole, poštuju i pomažu, ili naprotiv: ne mogu očima videti jedna drugu, gledaju kako jedna drugoj da napakoste, ljubomorne su i takmiče se koja će veću ljubav uživati od porodice svog muža.
U sve ovo uverićete se i dok budete čitali roman Jetrve Mihaila Sretenovića. Roman je kratak, ima nešto manje od dvesta stranica i zanimljiv je. Jedan je od onih koji vam ne dozvoljava da ga ispustite iz ruku, žurite što pre da pročitate kako biste saznali rasplet. Liči na našu realističku prozu koju čitamo još u školskim danima, poput proze Janka Veselinovića, Stevana Sremca ili Svetolika Rankovića. Česti su dijalozi u ovom romanu, a replike su jasne, kratke i odišu narodnim duhom.
Mihailo Sretenović u romanu Jetrve prikazuje jednu porodicu iz seoskog života i sva pažnja usmerena je na članove te porodice – porodice Krsmanić. Svi ostali likovi, premda se pominje njih nekoliko, samo su sporedni i tu su da bi dodatno ukazali na neku od osobina Krsmanića. Ovu složnu i imućnu porodicu čine dva brata: Avram i Koja, njihove dve žene: Anica i Ivana, i sinovi jedinci: Jovica i Damnjan. Ceo svoj vek ova porodica živi u miru, ljubavi, marljivosti i slozi i na lepom su glasu u selu. Roman počinje ovako: Avram i Koja već su ostarili i jedina im je želja da ožene sinove, a svekrve bi se radovale da dobiju odmene.
Na početku će čitalac saznati i kakvi su Jovica i Damnjan: obojica su vredni, poslušni, iako nisu rođena braća, vole se toliko da će jedan za drugog sve dati, a njihovi roditelji su ponosni što su takve sinove odgajili. Iako očevi žele da im nađu žene, Jovica i Damnjan su se već odlučili, što će Jovica saopštiti njima. Dok je Jovica odabrao povučenu, skromnu, poštenu, dobronamernu i devojku blage naravi, ali siromašnu – Jovanku, dotle je Damnjan zavoleo razmaženu, nadmenu, bogatu, prkosnu, namćorastu i zlobnu Milicu. Mada, sve ove Miličine osobine počeće da se otkrivaju od onog momenta kad se sazna da će je Damnjanova porodica prositi. Od tada Milica postaje kovač loših namera.
Mihailo Sretenović u romanu Jetrve kroz postupke i osobine likova govori o važnosti zajedništva. On će ovde i pokazati dva potpuno suprotna odnosa među jetrvama: dok su dve svekrve takve jetrve da se vole kao dve rođene sestre, dotle Jovanka nikako ne može da nađe zajednički jezik sa Milicom. Ovo je roman i koji će nas podsetiti na nekadašnji način života, vreme kada se živelo u zadruzi, na odnos između starijih i mlađih, na vreme kada je međusobno poštovanje bilo na prvom mestu.
Naposletku, Mihailo Sretenović, razvijajući radnju romana Jetrve i gradeći likove, napomenuće da zavremena treba da budemo ljudi kako se ne bismo posle kajali kada dođu teški dani ili kada u bolesti ostanemo sami. A ipak, i posle svih nedaća kroz koje dobri ljudi prolaze, dokazaće svoju veličinu kada ne odbiju molbu za oprost, već se izdignu iznad svega, zaborave na sve i pruže ruku u nevolji onima koji su im zla činili, kao što je u ovom romanu uradila Jovanka.
Čitajući ovaj roman, naići ćete na mnoge poslovice: „sloga kuću gradi, a nesloga je razgrađuje”; „jezik kosti lomi”; „i pijana koka zna šta je jastreb”; „nikad jedno zlo ne dolazi”, itd. Njima se služe i likovi, a i sam pripovedač.
Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i drugi interesantni romani zaboravljenih srpskih pisaca, među kojima su: Suzana Božidara Savića, Spahinica Stevana J. Jevtića, Ikonija, vezirova majka Čedomilja Mijatovića, Krv se budi Ljubice Radoičić, kao i mnogi drugi. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Roman Jetrve pogledajte OVDE, a sva dela Mihaila Sretenovića koja je Portalibris objavio OVDE.