Из позоришта предратне Србије једна је од најпознатијих, ако не, поред Лондонског дневника, најзначајнија књига Милана Грола. Осим овога, ово је последња књига објављена за његова живота. Први пут је објављена 1952. године, а те исте године 3. децембра је Грол преминуо у седамдесет шестој години у Београду, у ком се и родио. Како је био драматург и управник Народног позоришта, не чуди чињеница да је највећи део књига написао управо о позоришту, односно о предмету своје професије и интересовања.
Из позоришта предратне Србије Милана Грола садржи низ краћих животописа о најпопуларнијим позоришним глумцима и глумицама који су градили своје име и каријере пред српском публиком. Овде се помињу велика имена, која и дан-данас можемо чути, мада све више међу старијом генерацијом. У предговору је наведено „да су глумачки портрети у књизи дошли и једним посебним мерилом: свођењем монографија на репрезентативне глумце и репрезентативне типове глуме, и ограничењем на глумце који нису више у животу или нису више на позорници”. Непревазиђена Жанка Стокић наравно да је једна од оних који заслужују да се о њима прича и годинама касније. Она се прославила играјући у комадима Бранислава Нушића, међу којима се издваја Госпођа министарка, коју је Нушић писао специјалну за Жанку. Она је у Народном позоришту у Београду играла и у Стеријиним Родољупцима, Глишићевој Подвали, Молијеровом Уображеном болеснику и у другим, доста цењеним комадима. Њен приватни живот није био нимало лак: удали су је са четрнаест година, па је од тог мужа побегла; највише се мучила са дијабетесом; пре него што је постала глумица, радила је као праља, имала је невероватну страст за коцком, а у једном тренутку свог живота била је и ухапшена и неко време служила казну у затвору. Милан Грол једно цело поглавље књиге Из позоришта предратне Србије посвећује Жанки и назвао га је Позоришна боемија.
Није Жанка Стокић једина позоришна глумица која се борила са разним болестима. Зорку Тодосић је болест удаљила са сцене. С њом се судбина доста играла, постала је клептоман, а најтужније је што многи нису знали ко је она. Јулка Јовановић је изгубила слух, док се Милка Гргурова пензионисала због проблема са болести грла. И ране смрти позоришних глумица, као што је губитак Софије Цоце Ђорђевић, утицале су на то да српска позоришна сцена буде у недостатку са добрим глумцима и да се за извођење представе мора ангажовати глумица из иностранства.
Милан Грол истиче и позоришне глумце, наводећи да је Чича Илија Станојевић био поштован и вољен у позоришту, што иначе није чест случај. Можда мало ко данас зна да је Пера Добриновић умро у гардероберу Новосадског позоришта, а да је вечити боем био Богобој Руцовић.
Из позоришта предратне Србије упознаће читаоце и са позоришним управницима: прво је на тој позицији Милорад Шапчанин, касније Никола Петровић, а онда и Бранислав Нушић, а од драматурга треба издвојити Милована Глишића и Милана Предића.
Милан Грол пише и о почецима позоришним, помиње кнеза Милоша и Јоакима Вујића, коме је кнез Милош дао задужење да оснује стално позориште. То позориште се зове Књажевско-сербски театар и Вујић постаје његов први директор. Даље, предмет Гроловог интересовања су и сва три српска народна позоришта: у Београду, Новом Саду и у Загребу. Каже да смо са новосадске позорнице добили наше најбоље глумце.
У књизи Из позоришта предратне Србије Милан Грол издваја четири периода у сто година српског позоришта од дилетантских представа Јоакима Вујића до Првог светског рата. Први период је око 1860. године, други око 1862. или 1868. до осамдесетих, трећи период је обележила стабилизација у Београду, док се четврти стапа са трећим и за њега Грол каже да је динамичан период (време од Мајског преврата, долазак краља Петра на престо, анексија БиХ, балкански ратови, па све до Првог светског рата).
Многим читаоцима биће занимљиво да сазнају и како је позориште функционисало за време владавине краља Милана. Краљ Милан и краљица Наталија никада нису заједно долазили у позориште, а она је неке своје тоалете даровала „првакињи Народног позоришта” – Милки Гргуровој. Краљица Наталија је гардероби позоришној дала прилог једне збирке народне ношње из Топличког округа.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздате и друге мање познате књиге српских писаца, међу којима су: Записи старог Београђанина Косте Н. Христића, Преглед српске књижевности Павла Поповића, Путовање по новој Србији Сретена Л. Поповића, Из нове српске историје Михаила Гавриловића и многе друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Књигу Из позоришта предратне Србије можете видети ОВДЕ, а сва дела Милана Грола која је Порталибрис објавио ОВДЕ.