Историја Српског устанка, објављена постхумно у два тома, 1898. и 1899. године, представља једно од значајнијих и обимнијих дела о историји Србије с почетка 19. века. Подељена је на десет књига: последња се завршава годином 1812, а што се тиче догађаја из 1813, нашло се врло мало делова у рукопису. Баталака није стигао за свог живота да одштампа дело, па је у тестаменту оставио Николи Крстићу тиме да се бави и да сређује рукопис. Крстић није успео да одштампа Историју Српског устанка, по жељи Лазара Арсенијевића Баталаке, већ је задатак поверио Српској краљевској академији.
Баталака се врло трудио да ова књига о Карађорђу и Првом српском устанку буде истинита, али и стилски сређена, те је покушавао да пронађе кога ученог који би му у томе помогао. Прикупљао је документарну грађу, износио критичке погледе, а све то како би дело било потпуно. Пре свега Историја Српског устанка треба да представи један од најважнијих догађаја српске историје и да опише личности које су оставиле трага, те је и било битно да Лазар Арсенијевић Баталака уради посао како доликује. Како би што боље приступио раду и да би резултат био ваљан, биле су му неопходне деценије рада на овом задатку, сматрајући га једним од првих у свом животу. Неуморно је прегледао службена писма, акта, разне преписке и све остало што му је могло бити од значаја.
Баталака систематично пише о српско-турским односима 1804–1813. године, борбама за ослобођење, преговорима, утицајима руске, аустријске и француске политике на формирање српске државе. Највише се бави Карађорђем и Родофиникином, који су имали значајну улогу у историји Србије, а сам Вожд је за аутора Историје Српског устанка био изузетна личност и допадала му се његова политика. Осим што читаоцу ово велико дело пружа увид у историјске и политичке околности, оно упућује и на друштвене и културне прилике за време трајања Првог устанка и, будући да је Лазар Арсенијевић Баталака важио за једног од најобразованијих људи тог времена, важно је, а истовремено и интересантно што се може више сазнати о настанку и раду Велике школе.
Важно је напоменути да је Лазар Арсенијевић Баталака после 1813. године напустио Србију и прешао у Аустрију, а касније и у Русију, и тако је добио прилику да буде у близини устаничких вођа: Карађорђа, Јанићија Ђурића, Луке Лазаревића итд. Баталака је и сам био савременик Првог српског устанка, присутан је у многим догађајима, па је његова Историја Српског устанка, с те стране, мемоарско дело. Нема сумње да је изражена субјективност, али он врло поштује чињенице, те све заједно даје делу посебну вредност.
Основна намера Баталакина била је да ову Историју напише прегледно и да буде разумљива, али и да заинтересује и подучи читаоце – у томе је успео. Књигу је започео о јаничарству и уопште животу Срба под Турцима, Карађорђевом позиву на устанак, преговорима с Турцима, великим биткама, међу којима је и она на Мишару, Родофиникиновим поступцима, односима Русије и Србије, а завршава је догађајима с краја 1811. и 1812. године, Букурешким миром и последицама овог мира, скупштином у Враћевшници…
Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друге књиге о Првом српском устанку и Карађорђу: Карађорђе и Први српски устанак Владимира Ћоровића, Карађорђе Миленка М. Вукићевића, Мемоари Проте Матеје Ненадовића, Казивања Вождових ратника о Првом српском устанку итд. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса.
Историју Српског устанка погледајте ОВДЕ, а сва дела Лазара Арсенијевића Баталаке ОВДЕ.