Knjigu Istinite priče o deci i za decu srpska književnica Milica Janković posvetila je mlađim čitaocima, ali je korisno i da je odrasli pročitaju. Imali ste priliku do sada u okviru naše edicije Otrgnuto od zaborava da čitate već Miličine knjige Žuta porodica i druge priče i Priroda i deca. Sve ove tri knjige su zbirke interesantnih i poučnih priča kojima autorka podučava decu i motiviše ih da, učeći na primerima junaka iz priča, postanu i oni uzorni i fini.
Milica Janković se u svojoj dvadeset prvoj godini razbolela od tuberkuloze i kostobolje. Zbog toga se dugo lečila, a tokom okupacije od 1915. do 1918. godine nalazila se u Vrnjačkoj Banji i Trsteniku. U ovim mestima nastaju i dve priče iz knjige Istinite priče o deci i za decu: Jedna tužna priča u Trsteniku, a Dukat u Vrnjačkoj Banji (1917. godine). Usled bolesti, Milica je dvadeset godina bila nepokretna. U tom periodu vezana je za krevet i dosta piše i romane i pripovetke. Tad je napisala i delo refleksivne proze Među zidovima, koje podseća na dnevnik.
Istinite priče o deci i za decu ne zovu se bez razloga ovako. Milica Janković i sebe stavlja kao aktera u nekim od ovih priča. Negde piše o sebi u trećem licu, i to govoreći „mala Milica”, „tetka Milica” ili samo „Milica”, dok su neke priče napisane i u „ja” formi. Priče iz ove knjige su se zaista dogodile, s tim što nećemo zanemariti mogućnost da je autorka unosila i malo fiktivnih elemenata. S obzirom na to da su one realne, drugačiji je utisak dok ih čitamo. Možemo da zamišljamo situacije, opise, razgovore i sve ostalo o čemu se piše. Milica toliko lepo i lako piše da osećamo i vremensku bliskost.
Upravo Jedna tužna priča, kojom počinje knjiga Istinite priče o deci i za decu, idealan je primer da zamislimo život Milice Janković u Vrnjačkoj Banji i da osetimo atmosferu koja je vladala među onima koji su dolazili na lečenje. Vidimo odmah da je bilo pacijenata različitih uzrasta, a kroz razgovor između Milice i malog Iva shvatamo da uvek treba naći razloga da pozitivno gledamo na svet.
Milica Janković ovde naglašava da joj je cilj da piše vesele priče, ali ne može da ne pomene i one tužne i manje lepe situacije, jer na sve u životu treba da budemo spremni. Većina priča u Istinitim pričama o deci i za decu svakako neguje razdraganost i vedrinu. Ona se trudi da čitaoci uživaju, da se nasmeju, da se kroz simpatične predstave junaka i njihove igre uče lepom ponašanju. Savetovaće stariju braću i sestre da se vole i paze i da im nema niko važniji, a pravi primer za to jesu Rđava Mara, Siročići, Tetka Jelenina ćerka, priče iz ove knjige.
Ono što bismo posebno naglasili jeste da Milica kritikuje svu onu decu koja svojim postupcima pokazuju neposlušnost i razmaženost. Priče Neće da se kupa, Deset para i Neposluško navešće čitaoce da razmisle o tome kako prolaze deca koja ne uvažavaju reči odraslih, naročito roditelja.
Milica Janković kroz priče o biljkama i životinjama uči decu o ljubavi, dobrom ophođenju prema svemu što nas okružuje, očuvanju prirode, ali i hrabrosti, slozi i zajedništvu ma koliko nekad bilo teško za život. Istinite priče o deci i za decu pokazuju koliko je važna briga o životinjama i biljkama, jer, kako se kod nas kaže, ko ne voli životinje ne voli ni ljude. Priča o kravi Vidi, prema kojoj je i naslov – Vida – uveriće nas da smo u stanju da zavolimo životinje toliko jako da se jedva možemo razdvojiti od njih.
Podsećamo vas da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i druge knjige za decu, među kojima su: Srpske narodne bajke i priče, Tera baba kozliće (Danica Bandić Telečki), Pripovetke i basne (Milan Vukasović), Dečje i druge pesme (Isaije Mitrović). Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Knjigu Istinite priče o deci i za decu pogledajte OVDE, a sva dela Milice Janković OVDE.