Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

„Истините легенде” Јована Поповића

Прво издање збирке приповедака Истините легенде Јована Поповића изашло је 1944, док се њено допуњено издање појавило три године касније, 1948. године. Ово је збирка која садржи десет приповедака, а све су настале, по речима књижевног критичара Павла Зорића, „као први пишчев напор за литерарним уобличавањем појединих епизода устанка, које су се односиле на обичне учеснике израсле у току борбе у изузетне личности способне за највеће подвиге”. Ове речи управо потврђују чињеницу да је Поповић био револуционарног духа и да је желео да укаже људима на важност народноослободилачких борби и ода поштовање свима онима који су се храбро борили. Уз допуњено издање Истинитих легенди Јован Поповић је и написао: „…осетио сам дужност да дам књижевна сведочанства о стварним људима и догађајима.”

слика партизанских борацаВећ на први поглед, када завиримо у садржај књиге, делује да су нам позната имена људи о којима се овде говори и по којима су и насловљене приповетке: Мирјана, Гембеш и други, Пинки је видео Тита, Нада и Загорка, и друге сличне. Сви ови ликови описани су снажно, а читајући о њима, стварамо аутентичну слику и изгледа као да тај период и борбе не бисмо могли замислити без њих. Стичемо утисак да ништа не би било исто да се нису јуначки показали и истрајали у мукама с којима су се срели баш Бриле, Пинки, Тоне и њихови другови.

Јован Поповић је, као хроничар једног времена, приказао људе и њихове поступке, и није без разлога збирку назвао овако – Истините легенде. Херојство и подвижништво јунака је толико велико да нагиње ка нестварном, и из тог разлога је у наслову истакнута реч легенде. Легенда није истинита прича, већ је само предање које говори о неком необичном догађају или личности, о неком обичају или постанку нечега, а по садржају су сличне бајкама, јер у њима има нестварног, митолошког и фантастичног. Још одмалена слушамо различите народне легенде о Светом Сави, Марку Краљевићу, Милошу Обилићу и многим другим важним именима. Поповић сматра да су и јунаци из ових приповедака, односно људи из борби, заслужили да се и о њима значајно прича. Једина разлика је што је код њега реч о истинитим легендарним догађајима и ликовима. Можемо поставити питање да ли је заиста неко толико спреман да поступи овако како су ови јунаци поступили: Бриле је уништавао немачке ратне објекте, Пинки је толико досетљив да задивљује све око себе, Нада је млада девојка, али то је није спречавало да без размишљања постане део партизана и куражан и срчан борац, или Дара, „која је с равнодушним осмехом ишла у опасности”.

Описи догађаја, пејзажа и целокупне атмосфере у свим овим приповеткама које чине Истините легенде Јована Поповића су, премда посебни, истовремено и слични. Један од њих, из приповетке Саксија пред Ђокиним вратима, гласи: „Читав дан се град тресао од експлозија у подземним радионицама и складиштима, пуцале су куће, а под земљом су гинули затрпани другови. Читава два дана спасавани су настрадали другови, а Немци су већ надирали, са снагама које досад још нису употребили.”

Главни ликови су представљени као беспрекорне личности, са високим моралним особинама. Они су племенити, скромни, свесни ситуације и судбине, одважни, а осећај заједништва и припадништва народу – јаког родољубља – посебно је изражен. Спремни су да као одани ратници и другови дају живот за своју отаџбину. Такође, они се међу собом не заборављају, нити иједног тренутка заборављају на породицу страдалог. О томе се може читати скоро на свакој страници збирке Истините легенде, а посебно у приповеци Тоне и Драгица, када другови носе на носилима зараженог, а онда и преминулог Тонета, и када му одају почаст.

Јован Поповић је мајсторски осликао реалне ликове, приближио дух епохе читаоцу и вероватно пробудио у њему дубоке емоције. Он уводи у причу постепено, кроз описе простора и времена упознаје са темом приче, а дијалози, иако нису дуги, врло су успешно реализовани. Врло лако ће читаоца фабуле приповетки навести да постави себи круцијална животна питања и размисли о времену које је прошло и које ће тек доћи.

Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друге мање познате збирке приповедака: Јаков Игњатовић (Историјске приповетке), Стојан Живадиновић (Догађаји и људи), Иво Ћипико (Утисци из рата), Милутин Јовановић (Незнани и заборављени) и многе друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.

Књигу Истините легенде погледајте ОВДЕ, а сва дела Јована Поповића ОВДЕ.

Оставите ваш коментар

0
    0
    Ваша корпа
    Ваша корпа је празнаВратите се у продавницу