Kosovska epopeja ili Epopeja o boju na Kosovom polju jedan je od dva speva Nikole Đorića, srpskog pisca, prevodioca, profesora i lekara. Delo se bavi jednim od centralnih događaja, kako u srpskoj istoriji, tako i u umetnosti – Kosovskim bojem. Kosovski boj je vekovima prisutan u umetnosti, posebno u književnosti, od epske poezije do dela savremenih pisaca, kao događaj koji predstavlja prekretnicu u srpskoj istoriji, ali i kao inspiracija. Kod različitih autora Kosovski boj se stavlja u različite kontekste, pa se na taj način sami događaj drugačije vrednuje i doživljava. Sam pisac, Nikola Đorić, svoje delo je nazvao „knjigom junačkih jada i patnja, ali i slave i veličine Srbinove”, kako je on napisao u posveti Kosovske epopeje. Možemo reći da ovakvo shvatanje Kosovskog boja spada u kanonsko, tradicionalno shvatanje, prisutno još od epskih pesama, gde se ovaj boj istovremeno vidi kao veliko stradanje Srba, ali i veliki podvig u borbi za slobodu i događaj koji pokazuje snagu našeg naroda.
Kosovska epopeja Nikole Đorića je po svojim karakteristikama spev i sastoji se od dvanaest pesama i uvodnog Pokliča. Poklič počinje apostrofom, tj. direktnim obraćanjem vili, koju pesnik poziva da mu pomogne da opeva događaje iz Kosovskog boja. Ovaj piščev postupak neodoljivo podseća na antičku invokaciju – prizivanje muze da pomogne pesniku da napiše svoje delo i opiše željene događaje. U stihovima Nikole Đorića to zvuči ovako:
„Proslavi, srpska vilo, strunama gusala mojih
Dela i podvige slavnih muževa, junaka tvojih.”
„Vilo pesmopeva, ti mi znadeš ponajbolje sve to.
Nevolje one junačke ispričati hoćeš mi eto.”
„Opevaj, mila, hrabre i slavna junaštva i smela,
Nauči mlade potomke na starih ugledat se dela.
Te da osvete slavne i Kosovo tužno polje.”
Svaka od dvanaest pesama predstavlja zasebnu celinu, epizodu, čija je tema neki od događaja vezanih za boj na Kosovu. Zanimljivo je i da se na početku svake ove pesme, odnosno celine, nalazi nešto poput uvoda, prozni tekst koji nagoveštava o čemu će u toj celini biti reči. Zbog ovih anticipacija čitaocu je lakše da prati tekst Kosovske epopeje jer već na početku pesme zna šta može očekivati u njoj. Kao primer navešćemo uvod u prvu pesmu: „Murat s velikom vojskom i mnogim saveznicima upada u Srbiju i osvaja grad Kačanik, gde razbi Lazarevog vojvodu Stanisava Zloslutu. Ovoga kći Prehvala padne u ropstvo. Ranjen Zlosluta sreta se posle propasti s junakinjom Vojsavom, kojoj ispriča svoju nesreću i pad Kačanika. Vojsava ga teši i zariče se da mu oslobodi kćer ropstva.” Pored istorijskih ličnosti, veliki je broj fiktivnih likova u delu Kosovska epopeja. Pojavljuju se i poznati likovi narodne poezije, ovde, očekivano, obrađeni na nov, originalan način, ali i uz zadržavanje osnovne slike koju o njima imamo na osnovu epskih pesama i narodne tradicije. Takvi su npr. Marko Kraljević i Musić Stevan. O Marku Kraljeviću čitamo ove stihove:
„Marko će stići meti, vitez nezadržni, ljuti.
Tamo gde smrtnik živ još nikada doprô nije,
On će dopreti, gde sunce, i mesec, i zvezda ne grije.
On će iz utrobe zemlje, od čeljusti smrti pošteđen,
Vratit se natrag međ ljude spasen i živ, nepovređen.”
U pitanju je odlomak iz epizode koja ga predstavlja kako odlazi kod Usuda da pita o svojoj sudbini. Tom prilikom on sarađuje sa vilom, ali se i bori protih ale Potajnice, koja čuva Usudova vrata. Dakle, iako stavljen u novi kontekst, kako prolazi kroz originalne prepreke, zadržana je komponenta koja ga predstavlja kao izuzetno snažnog, nepobedivog i sl., kakva je postojala i u narodnoj poeziji.
Pomenuli smo vilu, alu, Usuda. Kosovska epopeja Nikole Đorića je delo koje obiluje mitskim, nestvarnim bićima. Pominju se i džinovi, veštica Baba Tresa, „mati vetrova” Košava itd. Takođe, elemente fantastike uočavamo i u postupcima likova koji nisu mitska bića, već ljudi.
Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i druga dela koja govore o Kosovskom boju: Kosovo (narodne pesme o boju na Kosovu 1389. godine) Tihomira Ostojića, drame Matije Bana Kralj Vukašin, Smrt Uroša Petoga, Car Lazar, Kosovska tragedija Žarka Lazarevića, Miloš Obilić Jovana Subotića, Lazarica ili Boj na Kosovu Sretena Stojkovića i mnoga druga. Svi naslovi dostupni su na sajtu i u knjižari u Skadarskoj 45.
Knjigu Kosovo Nikole Đorića pogledajte OVDE, a sva dela Nikole Đorića pogledajte OVDE.