Косовска епопеја или Епопеја о боју на Косовом пољу један је од два спева Николе Ђорића, српског писца, преводиоца, професора и лекара. Дело се бави једним од централних догађаја, како у српској историји, тако и у уметности – Косовским бојем. Косовски бој је вековима присутан у уметности, посебно у књижевности, од епске поезије до дела савремених писаца, као догађај који представља прекретницу у српској историји, али и као инспирација. Код различитих аутора Косовски бој се ставља у различите контексте, па се на тај начин сами догађај другачије вреднује и доживљава. Сам писац, Никола Ђорић, своје дело је назвао „књигом јуначких јада и патња, али и славе и величине Србинове”, како је он написао у посвети Косовске епопеје. Можемо рећи да овакво схватање Косовског боја спада у канонско, традиционално схватање, присутно још од епских песама, где се овај бој истовремено види као велико страдање Срба, али и велики подвиг у борби за слободу и догађај који показује снагу нашег народа.
Косовска епопеја Николе Ђорића је по својим карактеристикама спев и састоји се од дванаест песама и уводног Поклича. Поклич почиње апострофом, тј. директним обраћањем вили, коју песник позива да му помогне да опева догађаје из Косовског боја. Овај пишчев поступак неодољиво подсећа на античку инвокацију – призивање музе да помогне песнику да напише своје дело и опише жељене догађаје. У стиховима Николе Ђорића то звучи овако:
„Прослави, српска вило, струнама гусала мојих
Дела и подвиге славних мужева, јунака твојих.”
„Вило песмопева, ти ми знадеш понајбоље све то.
Невоље оне јуначке испричати хоћеш ми ето.”
„Опевај, мила, храбре и славна јунаштва и смела,
Научи младе потомке на старих угледат се дела.
Те да освете славне и Косово тужно поље.”
Свака од дванаест песама представља засебну целину, епизоду, чија је тема неки од догађаја везаних за бој на Косову. Занимљиво је и да се на почетку сваке ове песме, односно целине, налази нешто попут увода, прозни текст који наговештава о чему ће у тој целини бити речи. Због ових антиципација читаоцу је лакше да прати текст Косовске епопеје јер већ на почетку песме зна шта може очекивати у њој. Као пример навешћемо увод у прву песму: „Мурат с великом војском и многим савезницима упада у Србију и осваја град Качаник, где разби Лазаревог војводу Станисава Злослуту. Овога кћи Прехвала падне у ропство. Рањен Злослута срета се после пропасти с јунакињом Војсавом, којој исприча своју несрећу и пад Качаника. Војсава га теши и зариче се да му ослободи кћер ропства.” Поред историјских личности, велики је број фиктивних ликова у делу Косовска епопеја. Појављују се и познати ликови народне поезије, овде, очекивано, обрађени на нов, оригиналан начин, али и уз задржавање основне слике коју о њима имамо на основу епских песама и народне традиције. Такви су нпр. Марко Краљевић и Мусић Стеван. О Марку Краљевићу читамо ове стихове:
„Марко ћe стићи мети, витез незадржни, љути.
Тамо где смртник жив још никада допрô није,
Он ћe допрети, где сунце, и месец, и звезда не грије.
Он ћe из утробе земље, од чељусти смрти поштеђен,
Вратит се натраг међ људе спасен и жив, неповређен.”
У питању је одломак из епизоде која га представља како одлази код Усуда да пита о својој судбини. Том приликом он сарађује са вилом, али се и бори протих але Потајнице, која чува Усудова врата. Дакле, иако стављен у нови контекст, како пролази кроз оригиналне препреке, задржана је компонента која га представља као изузетно снажног, непобедивог и сл., каква је постојала и у народној поезији.
Поменули смо вилу, алу, Усуда. Косовска епопеја Николе Ђорића је дело које обилује митским, нестварним бићима. Помињу се и џинови, вештица Баба Треса, „мати ветрова” Кошава итд. Такође, елементе фантастике уочавамо и у поступцима ликова који нису митска бића, већ људи.
Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друга дела која говоре о Косовском боју: Косово (народне песме о боју на Косову 1389. године) Тихомира Остојића, драме Матије Бана Краљ Вукашин, Смрт Уроша Петога, Цар Лазар, Косовска трагедија Жарка Лазаревића, Милош Обилић Јована Суботића, Лазарица или Бој на Косову Сретена Стојковића и многа друга. Сви наслови доступни су на сајту и у књижари у Скадарској 45.
Књигу Косово Николе Ђорића погледајте ОВДЕ, а сва дела Николе Ђорића погледајте ОВДЕ.
