Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Душан Радић је један од врло специфичних српских писаца међу онима који су говорили о нашем сеоском животу и менталитету, јер се тим темама бави у контексту породичних односа и психологије. Ову његову црту преузеће Добрица Ћосић, који је данас синоним за такво писање. Познато је да се Ћосић у младости сусрео са Радићем, био фасциниран њиховим ликом и делом, па се на известан начин и због њега одлучио да се посвети списатељском позиву. Зато није случајно да многе личности из Ћосићевих Корена и Времена смрти подсећају на Радићеве, чак је Ћосић преузео необична имена – Симка и Аћим управо из романа Село – као неку врсту омажа свом узору Радићу.

Као познавалац нашег народа и менталитета Душан Радић је преузео на себе улогу да прикаже оне архетипске карактеристике наших сељака, њихових међусобних односа, њихове снове, опсесије, разочарања.

Роман Село говори о неколико генерација једне породице: од старог Аћима Огњановића, преко његовог сина, великог газде, у старости распусног и разблудног Обрада, до унука Лазара. У причи су наравно и жене, Симка и Миона, на чије се судбине снажно одражава понашање мушких фигура из њиховог живота. У причу је уведен и распусник и лола – Јаблан – који покушава да покаже сеоском живљу колико је њихов живот досадан, бесмислен, а како он доноси из вароши узбуђење, страст, уживање – и управо у том контрасту приказују се две супротне психологије личности наших људи – оних задовољних обичном, мирном свакодневицом, и других који вапе за необичним, тренутним спектакуларним ситуацијама које успламсају крв, али када прођу, остају пустош и резигнација.

Говор ликова је локално обојен, што доприноси прецизнијој карактеризацији, а представља и неку врсту документа о катрактеристикама језика на поднебљу о коме пише.

Приказује Радић и обичаје, свакодневицу, оброке, разговоре, социјална окупљања, све оно што је део тог сеоског живота. Али у средишту су људи, њихове боли, муке, али и ране које задају једни другима.

Радић је свој радни и животни век провео у Врњачкој Бањи, па је по њему названа главна библиотека у том месту. Он се заправо превасходно бавио писањем прича. Објавио је сто девет приповедака из сеоског живота и живота српске паланке, које је сабрао у пет збирки: Три километра на сат, Кроз живот, На сто огњева, Живи наковањ и Тако ми планинци, али роман Село ипак је остао његово обележје.

Многи наслови и аутори који су били заборављени враћају се на полице захваљујући Порталибрисовој едицији Отргнуто од заборава, и самим тим поново су део српске културне баштине и доступни новим генерацијама.

Треба рећи да се у едицији Отргнуто од заборава налазе и дела других аутора која говоре о српској традицији, српском селу и коренима. Међу њима су Илија Вукићевић (Људско срце), Јанко Веселиновић (Слике из сеоског живота), Светолик Ранковић (Сеоска учитељица)… Ова дела су специфични документи у којима се огледа и српска историја и захваљујући којима српска књижевност нуди слику живота народа у различитим временима.

Сви реиздати наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлине куповина књига.

Сва дела Душана Радића погледајте ОВДЕ.

Оставите ваш коментар

0
    0
    Ваша корпа
    Ваша корпа је празнаВратите се у продавницу