Dušan Radić u zbirci Kroz život daje verovatno najbolje od sebe – u pitanju je gotovo antologijska zbirka, u kojoj je svaka priča snažna, zaokružena, nijedna se ne bi mogla izbaciti niti prebaciti na drugo mesto… Naslov je sasvim odgovarajući, upućuje čitaoca da će među pripovetkama pronaći ličnosti na kakve i sam nailazi krećući se kroz život, kao i situacije i sudbine, najčešće tužne ili strašne, o kojima se ne priča, koje u svakome izazivaju strah, nemir, ali koje zaslužuju da budu ispričane i pročitane, kako bi nas podsetile šta život ponekad, nažalost, može da bude. Možda nas baš taj momenat trgne i motiviše na zadovoljstvo čak i dosadnom svakodnevicom lišenom teških momenata.
Jedan od likova koji se spominju u nekoliko priča u zbirci Kroz život je doktor Svilić. Kao seoski lekar on nailazi na različite situacije u kojima mora da se snalazi sam. Dušan Radić bavi se pitanjem izazova na koje su nailazili lekari u prošlosti – od njih su očekivali čuda, a oni su i dalje ostali ljudi, iako naoružani znanjem i medicinskim dostignućima koja su bila osvojena do vremena o kome autor piše. Doktor će biti u strašnoj situaciji da bira koje od dva bolesna deteta da spase, pa će tu dilemu preneti na očajne roditelje. Naći će se pred odlukom kog prvog da obiđe od nekoliko teških pacijenata, mučiće se strahom za sopstveno dete, ali će imati priliku i da se nasmeje starini koja dolazi po potvrdu o sposobnosti za ženidbu. Najteže pitanje koje autor postavlja je pitanje krivice lekara za smrt pacijenta, griže savesti, i kako živeti s njom…
Još jedna teška pozicija lekara u ratu opisana je u priči Numera 12, kojom, zapravo, započinje zbirka Kroz život. Ova relativno duga pripovetka Dušana Radića daje nam jednu specifičnu i retko spominjanu sliku rata – život ranjenika u bolnici i njihove unutrašnje muke. U ovoj priči najteži momenat vezan je za lekarev osećaj nemoći da pomogne depresivnom ranjeniku, koji je imao sreće da preživi teške povrede, da sačuva noge koje su mogle biti amputirane, ali ostaje čovek povređene muškosti, evnuh, što u njemu stvara najstrašniju mržnju prema životu. U ovoj priči lekar pacijentu daje nadu koja će za njega zapravo biti produžetak agonije, kako na jednom mestu danas o toj temi govori i poznati psihijatar Irvin Jalom.
I baš kad spominjemo Jaloma, u zbirci Kroz život prisutna je još jedna tema o kojoj i on piše u svojim knjigama – pitanje neproživljenog života – kod Radića se pojavljuje u priči Ona u zbirci Kroz život. Ovde pronalazimo još jednu prilično neverovatnu karakteristiku Dušana Radića – da duboko poznaje žensku dušu. Kroz tok svesti junakinje, tokom jednog njenog putovanja, otkriva nam se žena koja je, prihvativši patrijarhalne norme, do krajnjih granica ostala bez bilo kakvog mladalačkog ljubavnog doživljaja, pa u zrelim godinama pokušava da to dozvoli sebi i upusti se u avanturu sa neznancem. Ta priča je nabijena snažnim emocijama, koje se smenjuju u unutrašnjem sukobu straha od nepoznatog, erotske želje, nade da će je neko voleti, straha od kazne. Ali pre svega tu je bol zbog neproživljenog koje se ne može nadoknaditi, ili bar to ona, onakva kakva je, ne uspeva. I ova priča Radićeva svakako je anticipacija goruće teme našeg veka – koliko su određene patrijarhalne i hrišćanske norme danas funkcionalne za zajednicu, a koliko upropašćavaju život pojedinca? U tom smislu zbirka Kroz život i njen naslov upućuju na to da je život nešto što se menja, a njen autor te promene vidi i prikazuje. Ovde postavlja to veliko pitanje moderne ljubavi – najboljeg mogućeg zadovoljenja erotske želje, ljudske potrebe za prihvaćenošću, nužde za interakcijom sa drugim bićem (suprotnog pola) u kojoj se prepliću nagonsko i duhovno, ukratko – preispitivanje mogućnosti da savremeni život može da donese više zdravog užitka bez kajanja i posledica, a što je sjajni um, Dušan Radić, primetio još u svom dobu, u prvoj polovini dvadesetog veka.
Treba pomenuti i druge teme: dvoumljenje pilota između dužnosti prema zemlji i pomoći bolesnom detetu i skrhanom ocu, pitanje romantične ljubavi van okvira našeg sveta i kulture, muževljev bol i mrnja prema suprotnom polu zbog ženske prevare itd. Ali o svemu pomenutom Radić tako majstorski piše oslikavajući stvarne, savršeno karakterizovane likove, prikazuje prostor i vreme u kojima su oni, i lagano nas, kroz sliku, razgovor, situaciju, uvodi u priču, zbližava sa likom, i ujednačenim ritmom vodi do vrhunca – snažne emocije i krucijalnog životnog pitanja.
Zbirka Kroz život nije ispred drugih dela Dušana Radića, kao što su Tako mi, planinci, roman Selo itd., ali je verovatno izbor najuspelijih priča u kojima psihološko i emocionalno postaju ključna tema, a o čemu Radić sa svojim majstorskim sposobnostima pisca ljudske duše može najviše da nam da. I još jednom se potvrđuje da nije slučajno što je Dobrica Ćosić upravo u ovom piscu pronašao svog idola i donekle nastavio njegovim stopama, koristeći tehniku prikazivanja unutrašnjih stanja likova, i pripovedanje kroz sudbine arhetipskih ličnosti iz našeg kulturno-nacionalnog okvira.
Knjigu Kroz život možete naručiti OVDE.
Sva dela ovog autora možete videti OVDE.
U okviru edicije Otrgnuto od zaborava Portalibris je izdao i dela drugih nepravedno zaboravljenih pisaca među kojima su Ilija Vukićević (Ljudsko srce, Priča o selu Vračima), Čedomilj Mijatović (Kraljičina Anđelija, Pad Carigrada...), Stojan Živadinović (Događaji i ljudi, Do poslednjeg daha, Ispod Ozrena).