Циркузани су социјални роман Драгутина Илића Јеја у коме је осликан карактер заједнице која је немилосрдна према поштеном појединцу, друштва које интересују само законска мерила јер у њима проналази потпору и оправдања за сва своја деловања и поступке. У таквом друштву поступати по правилима па чак и по цену да би се оклеветао и осудио други представља начело људскости, док сваки преступ и свако вођење осећањима и моралним начелима који су против прописа представљају огледало вандализма и злочинства.
У такав један свет Драгутин Илић Јејо бацио је Милета Симића, двадесетпетогодишњака а већ бившег робијаша, који нема никога на свету. Међутим, на свом новом почетку наилази на људе који ће му бити попут породице, на сиромашне људе, чије је сиромаштво производ њиховог поштења: људи који ни од кога не отимају, већ позајмљују од других, и кад дође време, не беже од тога да врате оно што некоме дугују. Миле Симић или Црвена Марама, главни лик романа Циркузани, појављује се као борац за људску правду, као огледало доброте и оличење човечности и хуманитета. Слично Соњи Мармеладовој из чувеног романа Злочин и казна Фјодора Михаиловича Достојевског, Миле није по свом статусу у друштву неко ко се због своје прошлости налази високопозициониран на друштвеној лествици, напротив, он је неко ко се због своје прошлости у том друштву сврстава у ниске карактере, у ниткове и управо такав статус ставља у сенку све оно што он заправо јесте – једно морално и осећајно биће, најправедније од свих из своје околине, из друштва у коме обитава, биће које највише од свих осталих дели емпатију према свима којима је то потребно.
Посматрано са тог аспекта Циркузане Драгутина Илића Јеја поред социјалног романа сврставамо и у роман лика, Милета Симића, који се супротставља суровој и неморалној средини. Супротстављањем његовог карактера са друштвом у ком живи, као једним колективним ликом, додатно се истиче његова изузетност и праведност, а њихова неморалност, безосећајност и себичност. Појединац је послат друштву да окаје његов грех, да попут Исуса Христа прихвати кривицу иако није крив, али само ретки могу то поднети на исти начин као главни лик Циркузана. Њему је Драгутин Илић Јејо дао особине херојске издржљивости и моралне чистоте.
Иако својим насловом асоцира на комику и смех, роман Циркузани представља нешто сасвим опречно томе – борбу за опстанак на поштен и честит начин, али и људску борбу са неправдом. О значају овог романа довољно говори и чињеница да је Драгутин Илић Јејо управо за то остварење добио награду тадашње Српске краљевске академије.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздати и други мање познати романи српских писаца, као што су: Александар Илић (Глувне чини), Милан Вукасовић (Срж или Игра костурова), Давид Пијаде (Страст), Драгутин Илић Јејо (Женидба Шарла Шаплина), Јаша Томић (Назарени), и многи други. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Књигу Циркузани можете погледати ОВДЕ, а сва дела Драгутина Илића Јеја ОВДЕ.