Живојин Мишић (1855–1921)
Живојин Мишић, прослављени српски војсковођа, рођен је 7. јула 1855. године у ваљевском селу Струганику испод Маљена и Сувобора. Током своје четрдесет година дуге војне каријере учествовао је у чак шест ратова, постепено напредујући од чина наредника до највишег војног звања војводе. Захваљујући војним успесима, првенствено као команданта 1. српске армије у Колубарској бици и начелника штаба Врховне команде за време пробоја Солунског фронта 1918. године, његово име нашло је своје заслужено место у уџбеницима војне историје широм света. Упркос својој легендарној слави, која се ширила далеко ван граница Србије, у народу је остао упамћен као веома скроман војсковођа који никада није заборавио своје сељачко порекло.
Живојин Мишић почиње своје школовање у Рибници, да би основну школу и прва два разреда гимназије завршио у Крагујевцу, након чега прелази у Прву београдску гимназију, где завршава трећи, четврти и пети разред. Године 1874. примљен је у 11. класу Артиљеријске школе, претече Војне академије. Своја прва ратна искуства војвода Живојин Мишић стиче као артиљеријски питомац током два ослободилачка рата против Турске 1876. и 1877–1878. Већ тада, а посебно после неуспешног српско-бугарског рата 1885. године, неуморно ради на подизању спремности, угледа и опремљености српске војске, знајући да се без модерно организоване и опремљене војске не може успешно окончати борба за ослобођење Србије.
Поред Артиљеријске школе, завршио је аустроугарску школу гађања на Лајти у Бруку, као и две године дугу припрему за генералштабну струку у српској војсци. Током каријере преузимао је дужности команданта батаљона, пука, бригаде и дивизије, био је помоћник начелника Главног генералштаба, а пуних шест година предавао је стратегију на Вишој школи Војне академије. У војним уџбеницима, уз Радомира Путника, Степу Степановића и Петра Бојовића, добија заслуге као творац српске војне доктрине израђујући планове за организацију, мобилизацију, концентрацију српске војске пред балканске ратове, као и стратегију за одбрану земље од аустроугарске агресије.
Живојин Мишић био је командант 1. српске армије, која је током Колубарске битке извојевала највећу српску победу у Првом светском рату. Тренутак у ком је Живојин Мишић преузео команду над исцрпљеним и деморалисаним војницима заправо је тренутак у ком сви очекују коначни слом српског војног напора. Повлачећи се противно одлукама српске војне команде и на своју личну одговорност, Мишић је својим војницима омогућио време за опоравак и консолидацију. Дана 3. децембра 1914. године Мишић је своју армију повео у контраофанзиву, током које је српска војска заробила 43 хиљаде аустроугарских војника и запленила преко 140 топова. Три дана након Колубарске битке, Живојин Мишић добио је чин војводе. Прва српска армија под командом војводе Живојина Мишића одиграла је кључну улогу у заштити српске војске током њеног повлачења преко Албаније на Јадранско море, преузимајући на себе највећи терет аустроугарских напада.
Живојин Мишић је као начелник штаба српске Врховне команде учествовао у тријумфу српске војске у Првом светском рату. Својом смелошћу, одлучношћу и храброшћу, војвода Живојин Мишић је у сарадњи са српским и савезничким командантима извео пробој Солунског фронта. Остављајући савезничке трупе чак двеста километара иза себе, српска војска принудила је бугарску армију на капитулацију, а затим до ногу потукавши 11. немачку армију и заузевши Ниш, сломила доминацију Централних сила на Балкану.
Живојин Мишић је из политичких разлога у два наврата превремено пензионисан. Први пут након Мајског преврата 1903. године, и други пут након балканских ратова. Враћао се у активну службу сваки пут када је Србија била у опасности упркос доживљеним понижењима, стављајући се на располагање увек отаџбини, а не нужно људима на власти.
Војвода Живојин Мишић умро је у Београду 20. јануара 1921. године. Сахрањен је на Новом гробљу уз највише војне почасти.
Живојин Мишић оставио је иза себе једно од најзанимљивијих дела мемоарске прозе под називом Моје успомене. Описујући свој живот од раног детињства у родном селу Струганику, преко школовања и постепеног напредовања у војној каријери, све до учествовања у Првом и Другом балканском рату, Живојин Мишић оставио је једно од најзначајнијих сведочанстава о овом времену у војно-политичком, али и етнографском смислу. Своје мемоаре писао је током лечења у Француској након Првог светског рата, искључиво према сопственим сећањима, без изворне грађе, бележака или војних докумената. Смрт га је омела у намери да опише и најблиставије тренутке српске војске током Првог светског рата, тако да се његови мемоари завршавају Првим балканским ратом. Иако Моје успомене не описују вероватно најзанимљивије догађаје српске војне историје, на прави начин представљају живот српских војника током њених преломних тренутака.
Ово дело има и високу књижевну вредност која се пре свега огледа у једноставном, присном стилу писања, анегдотском карактеру и ведром тону чак и када описује највећа војна или лична искушења. Често се каже да је о својој биографији најсликовитије писао сам Живојин Мишић, а бројне анегдоте из ове књиге препричавају се у разговорима о војној историји Србије, цитирају се у романима и филмовима о овом периоду. Лик једног од најзначајнијих српских војсковођа створен је управо у овој књизи и представља архетип правог вољеног народног војводе, обичног српског војника-сељака који својом урођеном духовитошћу, смелошћу, па чак и дрскошћу успева да извојује највеће победе. Ово своје дело Мишић није искористио да би се обрачунао са противницима и неистомишљеницима, већ како би дао посебан поглед на успон српске војске и свој допринос развоју српске војне мисли.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава издавачке куће Порталибрис реиздате и историографске књиге других мање познатих аутора као што су: Андра Гавриловић (Црте из ослобођења Србије), Милутин Д. Лазаревић (Наши ратови за ослобођење и уједињење), Стојан Новаковић (Васкрс државе српске), Владимир Ћоровић (Карађорђе и Први српски устанак), Михаило Гавриловић (Из нове српске историје).
Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлине куповина књига.