Uspešan sorbonski đak, pravnik i erudita, konzul u San Dijegu i talentovani stvaralac: Slobodan J. Jovanović, imao je tu nesreću da nosi isto ime i prezime kao njegov kolega po struci, Slobodan Jovanović (1869-1958), rektor Beogradskog univerziteta i predsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije. Postoje i te kakvi razlozi da on bude upamćen i delo koje je ostavio za sobom čitano.
Bio je potomak građanske porodice, odrastao uz najviše vrednosti umetnosti i kulture, školovao se u inostranstvu, bio raspoređen na diplomatsku funkciju u „novom svetu”… Međutim, čitav život osećao se neshvaćenim i neostvarenim, ugušenim od strane laktaša, probojnih boraca koji nisu imali ni upola njegovog obrazovanja, znanja, manira. Taj strašan osećaj progonio ga je dugo, dok na kraju nije odlučio da časno završi sa životom. Upadljiva je činjenica da je na isti način svoj život okončala i njegova sestra, za kojom je gorko tugovao ono malo godina što je živeo nakon nje.
O mnogim temama Jovanović je pisao u svojim zabeleškama i esejima. U njima je vidna njegova depresivna filozofija života, ali i vanredan talenat i ljubav prema umetnosti.
Jedan od njegovih zapisa vrlo živo beleži kako je doživeo putovanje i život u pansionu u Švajcarskoj, gde mu se ruše idealizacije o životu u inostranstvu, gde uviđa određene hladne manire, ponašanje ljudi na ivici neuljudnosti, prve tragove budućeg otuđenja.
Ostavio je i dokument o tome kako su se, u vreme kada nisu postojali mediji, prenosile informacije o umetničkim uspesima, važnim javnim događajima, itd. Zapisao je predavanja Žila Lemetra i čak preveo celokupnu njegovu dramu Fenelon.
Nakon tragičnog kraja roditelji su, želeći da sačuvaju uspomenu na sina, prikupili njegove zapise, i zamolili njegove prijatelje i saradnike da zabeleže uspomene na zajedničke dane.Tako je nastala knjiga – Spomenica Slobodana J. Jovanovića, koju je reizdao Portalibris i vratio ovu knjigu i autora u našu kulturnu baštinu.
Još jedna nepoznanica o kojoj svedoči ova knjiga je i običaj tadašnjih bogatih i umnih ljudi da biblioteci zaveštaju svoje knjige, i da osnivaju fondove za napredak književnosti čime su pomagali srpsku odnosno jugoslovensku kulturu. U Spomenici Slobodana J. Jovanovića njegov otac obrazlaže svoju jaku želju da sinovljeva biblioteka bude legat u okviru Univerzitetske biblioteke, te je njoj poklanja, a osniva i fond Slobodana J. Jovanovića i objašnjava njegovo funkcionisanje i namenju: čuvanje uspomene na rano i tragično izgubljenog sina – fonda koji će raspolagati novcem dovoljnim da se „svake godine izda jedna knjiga odabrane sadržine iz naše ili tuđe lepe književnosti, iz srpske novije istorije od početka 19.veka, i iz praktične i popularne medicine i higijene”.
Kao što znamo, mnogi ovakvi fondovi propali su nakon Drugog svetskog rata, kao što su zaboravljene i mnoge važne ličnosti iz srpske prošlosti, istorije, književnosti. Edicija Otrgnuto od zaborava, koju u celini možete videti i kupovati knjige onlajn na Portalibrisovom sajtu, pokušaj je da se ta nepravda ispravi.