Milan Grol bio je jedan od najpoznatijih srpskih dramaturga, upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, značajni političar. Rođen je 12. septembra 1876. godine u Beogradu, u zanatlijskoj kući. Osnovnu školu završio je u svom rodnom gradu, gde je završio i Prvu mušku gimnaziju. Potom je studije nastavio takođe u našem glavnom gradu, odlučivši se za Filološko-literarni odsek na Filološkom fakultetu. Ovde je diplomirao 1899. godine, a naredne dve godine proveo je u Parizu, gde je studirao književnost i, naravno, ono u čemu će kasnije biti najuspešniji – to je pozorište.
Po svršetku studija u Parizu Milan Grol se vratio u Beograd. Prvobitno je bio nastavnik u Negotinu i u Beogradu, da bi se kasnije zaposlio u Narodnom pozorištu. U početku je bio pomoćnik dramaturga. On svoje vreme sada troši trudeći se da što više napreduje u svemu što ima veze sa pozorištem. Dosta je putovao, usavršavao se, posećivao francuska pozorišta, a naročito se u Minhenu i u Beču zainteresovao za proučavanje organizacije pozorišta. Na mestu dramaturga zadržao se u periodu 1903–1906. godine. Nakon toga vraća se za katedru, predaje francuski jezik u Prvoj gimnaziji. Svega nekoliko godina je trajala Grolova profesorska karijera u gimnaziji, do 1909, kada je imenovan za upravnika Narodnog pozorišta.
S obzirom na to da je Milan Grol kao pozorišni dramaturg iskoristio priliku da ispita kako funkcioniše uprava pozorišta, organizacija, glumačka delatnost, kao upravnik prvo se založio za to da osnuje školu glume u Beogradu. Sarađivao je i sa Branislavom Nušićem, te su njih dvojica zajedno otvarali put beogradskom pozorištu na svetskoj sceni, ali i ostvarivali značajne saradnje sa pozorištem u Skoplju, Zagrebu, Sofiji, Cetinju. Nažalost, Prvi i Drugi svetski rat ostavili su traga na svim poljima, kako socijalnim i političkim, tako i kulturnim, pa je ova veoma važna veza sa drugim pozorištima morala da se prekine. Tokom Prvog svetskog rata Milan Grol je bio u Ženevi i bio e šef srpskog Pres-biroa od 1916. do 1918. Tokom ove emigracije preveo je nekoliko pozorišnih komada i objavljivao pripovetke za Srpsku književnu zadrugu. Jugoslovensku demokratsku ligu osnovao je sa Jovanom Cvijićem 1919. godine.
Ponovo se vratio u Beograd i bio upravnik do 1924, založivši se da se pozorište obnovi i da se pokuša da pozorište opet bude kako je bilo i još bolje, posle velike materijalne štete koju je rat naneo. Opet sa Nušićem radi na poboljšanju, razvitku i uvođenju novina, te sa radom počinje Glumačko-baletska škola, uvodi operu i balet. Penzionisao se, na sopstveni zahtev, 28. februara 1924. godine. Od tada Milan Grol ulazi u političke vode. Najpre je postao podsekretar u Ministrastvu inostranih dela, a onda i ambasador Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Turskoj. On je bio pripadnik Demokratske stranke, te, kao njihov član, postao je narodni poslanik u skupštini 1925. godine. Od 1940. bio je vođa ove političke stranke, a pre toga, od 1928. do 1929. ostvario se kao ministar prosvete. Godine 1945, kad je Josip Broz Tito bio predsednik Vlade, Grol je bio potpredsednik.
Milan Grol je zaslužan za pokretanje Kolarčevog narodnog univerziteta, na čijem je čelu bio od osnivanja do početka Drugog svetskog rata, a neko vreme bio je predsednik Pen-kluba. Bio je član Jugoslovenske kraljevske vlade u emigraciji u Londonu. Uređivao je brojne časopise, a jedan od izuzetne bitnosti bio je časopis Demokratija, u kojem je pokazivao borbu protiv komunista. Pre ovog časopisa, urednik je Odjeka, Nedeljnog glasnika, Naroda. Sarađivao je sa urednicima drugih poznatih časopisa i objavljivao u nekima: Nova iskra, Zvezda, a takođe je bio saradnik Srpskog književnog glasnika.
Pored bogate pozorišne i izražene diplomatske karijere, Milan Grol se bavio kritikom i književnošću. Bio je precizan, studiozan i vrlo strog i kao književni i kao pozorišni kritičar. Zahtevao je naporan rad i trud, bio je predan svom poslu, pa je tražio to i od glumaca. Grolove najznačajnije knjige su Londonski dnevnik, Iz pozorišta predratne Srbije, Pozorišne kritike, Kroz dve decenije Jugoslavije.
Tokom svog života sticao je poznanstva sa eminentim ličnostima. Pozorište ga je spojilo sa Branislavom Nušićem i Milovanom Glišićem. Družio se sa velikim srpskim kritičarem Jovanom Skerlićem, kao i sa Jašom Prodanovićem, Jovanom Dučićem. Naročito je bio blizak sa našim pesnikom Milanom Rakićem, s kojim je bio u rodbinskim odnosima. Naime, Milan je sin Dimitrija Mite Rakića, srpskog književnika i političara, i unuk Milana Đ. Milićevića. Unuka Milićevićeva, a Milanova sestra Ljubica bila je udata za Milana Grola. Iz braka sa Ljubicom Grol ima sina Vojislava, koji je bio ugledni pravnik.
Milan Grol umro je 3. decembra 1952. godine i sahranjen je na Novom groblju u Beogradu u grobnici Milana Rakića.
Sva dela Milana Grola koja je objavio Portalibris pogledajte OVDE.