Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Već odmalena susrećemo se sa bajkama, fantastičnim elementima u njima, raznim lepim vilama, carevima i caricama, vešticama i svim ostalim koji mogu da čine jednu zanimljivu, maštovitu, ali i poučnu priču. Kako nas kasnije uče tokom školskih dana, one bajke koje nam pričaju naši najmiliji uglavnom su poreklom iz naroda, ali ima veoma interesantnih i umetničkih. Prvo se upoznajemo sa srpskim narodnim bajkama koje je sakupio Vuk Stefanović Karadžić, a onda i sa stranim autorima, među kojima su Braća Grim, Hans Kristijan Andersen i drugi. Međutim, srpska književnost može da se pohvali još mnogim piscima koji su se bavili ovom književnom vrstom, a jedan od takvih je sigurno Ilija Vukićević.

Retko ko će se setiti Vukićevića pored savremenijih pisaca – Grozdane Olujić, Dragana Lukića ili Dobrice Erića. Ali zapravo se može reći da srpska umetnička bajka počinje sa Ilijom Vukićevićem i da je on preteča Milete Jakšića ili Momčila Nastasijevića, misleći na to da se na moderan način uvodi folkloristika u srpsku prozu. I ranije je Milovan Glišić u svojoj pripoveci Glava šećera unosio elemente fantastike, kao i Jovan Grčić Milenko u pripoveci Zmijina košuljica.

Ilija Vukićević bajku Lekovit štap započinje po ustaljenom principu za bajke: „Bila, tako, jednom jedna žena i zvala se Osica.” U ovoj bajci govori se o odnosu muža i žene, Osice i Marinka, koji odstupaju od patrijarhalnih načela da je glavna reč muškarčeva, i u ovom slučaju žena je ta koja mu naređuje i koja ne prestaje da priča. Osica je superiorna nad Marinkom, kome je to u nekom trenutku dozlogrdilo i pošao je na put da pronađe rešenje, za koje će se kasnije ispostaviti da je to „lekovit štap”. Fantastično je u predstavi ko je zapravo pomogao Marinku – starac, „sav beo od starosti i sa belom bradom do kolena. Na glavi mu šubara od kurjačine, a u jednoj ruci drži okovanu štaku sa zmijinom glavom i u drugoj malu lojanu svećicu.”

Druga od bajki Ilije Vukićevića je Đavo i devojka, za koju se može reći da je građena i na biblijskim motivima: anđeo, koji se bori za čistu i pravednu dušu, i đavo, koji će uraditi sve da i dobre ljude prikloni sebi. Takođe, ova bajka ima poučnu poentu, a to je da je najvažnija duhovna lepota, dok fizička lepota nije ono što od nas pravi pravu ličnost. Đavo će ovde kušati devojku, dok će na kraju Sveti Aranđel doneti konačnu odluku. Ovaj motiv Vukićevićev može se dovesti u vezu i sa biblijskom pričom o pojavi prvih ljudi, odnosno kada đavo navede Evu da zgreši. Dok je u Evinom slučaju reč o jabuci, ovde je ogledalo to koje će navesti devojku da skrene sa pravog puta.

Srce je bajka u kojoj Ilija Vukićević, isto kao u Lekovitom štapu, za jednog od likova bira Starca. Kroz primere Starca i Ljubičice čitaoci će se uveriti da je dobrodušnost bitnija nego materijalno bogatstvo. Car Goran i Mala vila samo potkrepljuju činjenicu da bajke zahtevaju i uvođenje bajkovitih motiva.

Bajka Strašan san predstavlja Ćosu, dućanskog šegrta, baš onakvog čoveka kakvog srećemo u narodnim novelama. I ova bajka govori o pravdi i grehovima, i to Ćosa zamišlja Svetog Petra kako na vagi meri dobro i zlo. Znači da ova bajka u sebi nosi i folklorno i biblijsko i fantastično. Komika i groteska javljaju se i ovde, a vrhunac komike je kada Sveti Petar kaže Ćosi da će „već gledati”, ako bude moglo, da ga „prebace u raj”, ili na pojavu zle žene, od koje strepi sav pakao i raj. Ćosa je onaj lik o kome i Milovan Glišić govori: sklon je podvalama, prevarama i lukavstvima.

U većina bajki Ilije Vukićevića prevlađuju hrišćanski motivi i načela: milosrđe, dobrota, plemenitost, pravednost. Ipak, i glupost je osobina nekih Vukićevićevih junaka, što možemo videti na Ćosinom primeru ili jednom od potencijalnih verenika Plave Ljubičice, s tim što se oni malo razlikuju. Kao i u svim bajkama, i ovde se javljaju sukobi dobra i zla, a govoreći o lepoti u Prokletoj lepoti, autor se osvrće na grčku mitologiju i čuvenog Narcisa.

Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i druge priče: Srpske narodne bajke i priče, Narodne novele, Pripovetke i basneMilana Vukasovića, Rane priče i pripovetkeMomčila Nastasijevića, Pesme i Zmijina košuljicaJovana Grčića Milenka, Tera baba kozlićeDanice Bandić Telečki, i mnoge druge. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.

Sva dela Ilije Vukićevića koja je objavio Portalibris pogledajte OVDE, a BajkeOVDE.

Ostavite vaš komentar

0
    0
    Vaša korpa
    Vaša korpa je praznaVratite se u prodavnicu