Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

БАЈКЕ Илије Вукићевића

Већ одмалена сусрећемо се са бајкама, фантастичним елементима у њима, разним лепим вилама, царевима и царицама, вештицама и свим осталим који могу да чине једну занимљиву, маштовиту, али и поучну причу. Како нас касније уче током школских дана, оне бајке које нам причају наши најмилији углавном су пореклом из народа, али има веома интересантних и уметничких. Прво се упознајемо са српским народним бајкама које је сакупио Вук Стефановић Караџић, а онда и са страним ауторима, међу којима су Браћа Грим, Ханс Кристијан Андерсен и други. Међутим, српска књижевност може да се похвали још многим писцима који су се бавили овом књижевном врстом, а један од таквих је сигурно Илија Вукићевић.

Ретко ко ће се сетити Вукићевића поред савременијих писаца – Гроздане Олујић, Драгана Лукића или Добрице Ерића. Али заправо се може рећи да српска уметничка бајка почиње са Илијом Вукићевићем и да је он претеча Милете Јакшића или Момчила Настасијевића, мислећи на то да се на модеран начин уводи фолклористика у српску прозу. И раније је Милован Глишић у својој приповеци Глава шећера уносио елементе фантастике, као и Јован Грчић Миленко у приповеци Змијина кошуљица.

Илија Вукићевић бајку Лековит штап започиње по устаљеном принципу за бајке: „Била, тако, једном једна жена и звала се Осица.” У овој бајци говори се о односу мужа и жене, Осице и Маринка, који одступају од патријархалних начела да је главна реч мушкарчева, и у овом случају жена је та која му наређује и која не престаје да прича. Осица је супериорна над Маринком, коме је то у неком тренутку дозлогрдило и пошао је на пут да пронађе решење, за које ће се касније испоставити да је то „лековит штап”. Фантастично је у представи ко је заправо помогао Маринку – старац, „сав бео од старости и са белом брадом до колена. На глави му шубара од курјачине, а у једној руци држи оковану штаку са змијином главом и у другој малу лојану свећицу.”

Друга од бајки Илије Вукићевића је Ђаво и девојка, за коју се може рећи да је грађена и на библијским мотивима: анђео, који се бори за чисту и праведну душу, и ђаво, који ће урадити све да и добре људе приклони себи. Такође, ова бајка има поучну поенту, а то је да је најважнија духовна лепота, док физичка лепота није оно што од нас прави праву личност. Ђаво ће овде кушати девојку, док ће на крају Свети Аранђел донети коначну одлуку. Овај мотив Вукићевићев може се довести у везу и са библијском причом о појави првих људи, односно када ђаво наведе Еву да згреши. Док је у Евином случају реч о јабуци, овде је огледало то које ће навести девојку да скрене са правог пута.

Срце је бајка у којој Илија Вукићевић, исто као у Лековитом штапу, за једног од ликова бира Старца. Кроз примере Старца и Љубичице читаоци ће се уверити да је добродушност битнија него материјално богатство. Цар Горан и Мала вила само поткрепљују чињеницу да бајке захтевају и увођење бајковитих мотива.

Бајка Страшан сан представља Ћосу, дућанског шегрта, баш онаквог човека каквог срећемо у народним новелама. И ова бајка говори о правди и греховима, и то Ћоса замишља Светог Петра како на ваги мери добро и зло. Значи да ова бајка у себи носи и фолклорно и библијско и фантастично. Комика и гротеска јављају се и овде, а врхунац комике је када Свети Петар каже Ћоси да ће „већ гледати”, ако буде могло, да га „пребаце у рај”, или на појаву зле жене, од које стрепи сав пакао и рај. Ћоса је онај лик о коме и Милован Глишић говори: склон је подвалама, преварама и лукавствима.

У већина бајки Илије Вукићевића превлађују хришћански мотиви и начела: милосрђе, доброта, племенитост, праведност. Ипак, и глупост је особина неких Вукићевићевих јунака, што можемо видети на Ћосином примеру или једном од потенцијалних вереника Плаве Љубичице, с тим што се они мало разликују. Као и у свим бајкама, и овде се јављају сукоби добра и зла, а говорећи о лепоти у Проклетој лепоти, аутор се осврће на грчку митологију и чувеног Нарциса.

Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друге приче: Српске народне бајке и приче, Народне новеле, Приповетке и басне Милана Вукасовића, Ране приче и приповетке Момчила Настасијевића, Песме и Змијина кошуљица Јована Грчића Миленка, Тера баба козлиће Данице Бандић Телечки, и многе друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.

Сва дела Илије Вукићевића која је објавио Порталибрис погледајте ОВДЕ, а Бајке ОВДЕ.

Оставите ваш коментар

0
    0
    Ваша корпа
    Ваша корпа је празнаВратите се у продавницу