Михаило Сретеновић (1866–1934) био је српски књижевник и учитељ.
Он још један у низу наших заборављених писаца, иако је његов књижевни опус доста широк.
Сретеновић је рођен 16. фебруара 1866. године у Убу. Већи део свог живота провео је у Београду, за који га је везивао најпре рад. Наиме, у српском главном граду завршио је Учитељску школу, а касније је био уредник књижевних часописа који су се у овом граду штампали. Један од њих је дечји лист Зорица, који је излазио у времену 1897–1904. године и чији је власник и издавач било Учитељско удружење. Михаило Сретеновић је уређивао и часопис Мала Србадија и часопис Учитељ, који је због рата 1941. престао да излази. И ова два часописа су се објављивала такође у Београду.
Као учитељ Сретеновић је обишао многе градове широм Србије, па и даље, и може се рећи да је живот посветио овом послу и уопште образовању. Он је заједно са Браниславом Нушићем основао прво дечје позориште у Београду, чији су чланови у почетку били њихова деца. Једно од њих је и Маргита Предић Нушић (Гита), која је таленат и љубав према позоришту наследила управо од оца, Бранислава Нушића. Први комад у ком је она играла био је Живе лутке. Ово је представа која је рађена према делу Михаила Сретеновића.
Михаило је доста писао; аутор је бројних књига за децу, али и приповедака и романа за одрасле. Врло су му биле популарне дечје књиге и ваљало би да им се сад вратимо и не дозволимо да их време прогута. Неке од њих су Ђердан, Светли дани, Моје радовање. Приповетке и романи за одрасле су лаки за читање и интересантни и, свеукупно узев, најчешће говоре о народном животу. Из тога произилази да се рад Михаила Сретеновића може сврстати у реалистичку прозу, коју је писао угледајући се на изузетног српског књижевника Јанка Веселиновића. Најпопуларније приповетке и романи су му: Радетића Мара, Јетрве, Јелисавка, Свет, Девојачки гроб, Родитељски грех, али и још многе друге.
Михаило Сретеновић је, као што смо већ претходно рекли, писао и драме, и објавио их је у великом броју. Поред Живе лутке, ту је и Пепељуга, Први српски устанак, Краљ Вардара, Чарлама, Галебова стена, Моравка и Цар Ћира. Моравка и Цар Ћира извођене су на сцени Српског народног позоришта.
Не треба заборавити и његове књиге за децу Милкица, Момир, Велика лопта, Абуказемове папуче. Све оне су забавне на свој начин и неће сметати ни ако одрасли прочитају, јер много тога може да се научи и да се из текста извуку примери за учење са децом о општим животним лекцијама.
Овај изузетни српски књижевник и учитељ умро је у Београду 1934. године.
Сва дела Михаила Сретеновића која је објавио Порталибрис погледајте ОВДЕ.