Josif Pančić (1814–1888) bio je botaničar, lekar, istaknuti naučnik iz oblasti prirodnih nauka i prvi predsednik Srpske kraljevske akademije.
Detinjstvo i školovanje
Rodio se 17. aprila 1814. godine u Ugrini, manjem mestu u tadašnjem Austrijskom carstvu, koje danas pripada Hrvatskoj, kao četvrto dete u radničkoj porodici. Njegovi roditelji Margarita i Pavle, kako su se bavili zemljoradnjom, nisu imali dovoljno finansijskih sredstava da ga školuju, te ga šalju kod strica Grgura u mesto Gospić. Zahvaljujući stricu, ovde je završio osnovnu školu, a gimnazijsko školovanje završio je u Rijeci. Tokom srednjoškolskih dana Josif Pančić izuzetno se zainteresovao za prirodne nauke, ali je imao talenta i za muziku i jezike, pa nije krio interesovanje i za to. Iako je u školi učio samo latinski, sam je savladao i naučio nemački, francuski, engleski, italijanski, španski i mađarski.
Naročito uspešan đak, visoku školu nastavlja u Zagrebu, a po diplomiranju filozofije upisao se na studije medicine u Pešti. Doktorirao je 1842. godine sa doktorskom tezom Taxilogia botanica.
Životni poziv i ljubav prema prirodi
Pored lekarske karijere, radio je i kao nastavnik, ali je našao vremena te je rado ispitivao biljke i interesovao se da što više istraži, prvenstveno u banatskim krajevima, gde je razvijao svoju lekarsku i nastavničku karijeru. Provodeći vreme u rudniku, hteo je i da više sazna o stenama i mineralima. Međutim, Josif Pančić nije želeo da se zaustavi samo na proučavanju u bliskim mu krajevima, već je počeo putovati i po drugim oblastima ispitivati i otkrivati prirodu i njena bogatstva. 
Najpre je otputovao u Liku kod svog strica Grgura, pa je obišao Velebit i primorske oblasti, što mu je pomoglo da se upozna sa tamošnjom florom. U Beču je proveo godinu dana, trudeći se da biljke koje je doneo uspešno izuči u bečkom Prirodnjačkom muzeju. Zahvaljujući boravku u Beču, upoznao se sa Vukom Karadžićem i Francom Miklošičem.
U želji da negde otpočne bezbrižniji i lakši život, jer sve vreme se Josif Pančić mučio sa nedostatkom novca, na nagovor Vuka Karadžića, on se vratio u Srbiju i pokušao da dobije zaposlenje kao lekar u Užicu. Ovo mu je bila prilika da upozna užičku okolinu, ali se nije dugo zadržao, jer je posao dobio u Jagodini. Za vreme rada i života u Jagodini često je odlazio u Ćupriji, u kojoj je upoznao Ljudmilu, svoju buduću suprugu.
Naravno da su različiti gradovi doprineli da njegova ispitivanja budu brojnija i sve je više putovao, sa željom da mu herbarijum bude što bogatiji. Tako su se skupljali krajevi koje je posećivao, a među njima su šumadijske lepote i srpske poznate planine: Kopaonik, Rtanj, Crni vrh i Ozren. Kopaonik je najviše ostavio uticaja na njega i najviše ga je fascinirao. Sa najvišeg vrha Kopaonika mogao je da vidi toliko prostranstava da je zanemeo od potpunog doživljaja i osećaja, te je ovaj vrh dobio ime po njemu – Pančićev vrh.
Pančićeva omorika se takođe zove po ovom velikom i značajnom botaničaru, koji ju je pronašao na Tari.
Prosvetni, kulturni i naučni radnik
Josif Pančić je 1850. godine postao član Društva srpske slovesnosti, a nekoliko godina kasnije započeo je profesorsku službu u tadašnjem beogradskom Liceju. Mada nije imao nijedan naučni rad do tog trenutka, svakako je primljen da bude profesor, jer se veoma istakao kao svestrani poznavalac prirode. Predavao je zoologiju, botaniku, mineralogiju i agronomiju. On je potom i postao rektor Velike škole.
Bio je prvi predsednik Srpske kraljevske akademije, član Državnog saveta i upravnik rezervne vojne bolnice Srpskog društva Crvenog krsta. Zanimljivo je što je jedno vreme bio skupštinski poslanik, a onda i potpredsednik Skupštine Srbije.
Kao lekar, bio je član i Srpskog lekarskog društva. Ne treba zaboraviti da je Josif Pančić bio dopisni član i drugih društava i instituta, a neke od njih su Jugoslovenska akademija nauka i umetnosti, Bečki geološki institut, Bradenburško botaničko društvo.
Odlikovan je ordenom Svetog Save I stepena, što je bio državni orden u Kraljevini Srbiji, i Takovskim krstom, to je orden koji je dodeljivala prvo Kneževina, a onda i Kraljevina Srbija.
U Beogradu danas postoji institut Dr Josif Pančić, u kome se proučava lekovito bilje.
Najznačajnija dela
Veliki broj radova iznikao je iz njegovog celokupnog bavljenja prirodom, a Portalibris je objavio delo Iz prirode, u kom su skupljeni različiti spisi Josifa Pančića, koji će čitaocu omogućiti da stekne uvid u stvaralaštvo jednog od najistaknutijih srpskih naučnika.
Mimo ovog dela, važno je da napomenemo Pančićevo najznačajnije delo, koje predstavlja prvi opis flore Srbije – Flora Kneževine Srbije. Neka od ostalih bitnijih dela su: Kopaonik i njegovo podgorje, Flora u okolini beogradskoj, Botanička bašta, Šumsko drveće i šiblje u Srbiji, Ptice u Srbiji, Živi pesak u Srbiji i bilje što na njemu raste, te i mnoga druga.
Sva dela Josifa Pančića koja je objavio Portalibris možete pogledati OVDE.