Јосиф Панчић (1814–1888) био је ботаничар, лекар, истакнути научник из области природних наука и први председник Српске краљевске академије.
Детињство и школовање
Родио се 17. априла 1814. године у Угрини, мањем месту у тадашњем Аустријском царству, које данас припада Хрватској, као четврто дете у радничкој породици. Његови родитељи Маргарита и Павле, како су се бавили земљорадњом, нису имали довољно финансијских средстава да га школују, те га шаљу код стрица Гргура у место Госпић. Захваљујући стрицу, овде је завршио основну школу, а гимназијско школовање завршио је у Ријеци. Током средњошколских дана Јосиф Панчић изузетно се заинтересовао за природне науке, али је имао талента и за музику и језике, па није крио интересовање и за то. Иако је у школи учио само латински, сам је савладао и научио немачки, француски, енглески, италијански, шпански и мађарски.
Нарочито успешан ђак, високу школу наставља у Загребу, а по дипломирању филозофије уписао се на студије медицине у Пешти. Докторирао је 1842. године са докторском тезом Taxilogia botanica.
Животни позив и љубав према природи
Поред лекарске каријере, радио је и као наставник, али је нашао времена те је радо испитивао биљке и интересовао се да што више истражи, првенствено у банатским крајевима, где је развијао своју лекарску и наставничку каријеру. Проводећи време у руднику, хтео је и да више сазна о стенама и минералима. Међутим, Јосиф Панчић није желео да се заустави само на проучавању у блиским му крајевима, већ је почео путовати и по другим областима испитивати и откривати природу и њена богатства. 
Најпре је отпутовао у Лику код свог стрица Гргура, па је обишао Велебит и приморске области, што му је помогло да се упозна са тамошњом флором. У Бечу је провео годину дана, трудећи се да биљке које је донео успешно изучи у бечком Природњачком музеју. Захваљујући боравку у Бечу, упознао се са Вуком Караџићем и Францом Миклошичем.
У жељи да негде отпочне безбрижнији и лакши живот, јер све време се Јосиф Панчић мучио са недостатком новца, на наговор Вука Караџића, он се вратио у Србију и покушао да добије запослење као лекар у Ужицу. Ово му је била прилика да упозна ужичку околину, али се није дуго задржао, јер је посао добио у Јагодини. За време рада и живота у Јагодини често је одлазио у Ћуприји, у којој је упознао Људмилу, своју будућу супругу.
Наравно да су различити градови допринели да његова испитивања буду бројнија и све је више путовао, са жељом да му хербаријум буде што богатији. Тако су се скупљали крајеви које је посећивао, а међу њима су шумадијске лепоте и српске познате планине: Копаоник, Ртањ, Црни врх и Озрен. Копаоник је највише оставио утицаја на њега и највише га је фасцинирао. Са највишег врха Копаоника могао је да види толико пространстава да је занемео од потпуног доживљаја и осећаја, те је овај врх добио име по њему – Панчићев врх.
Панчићева оморика се такође зове по овом великом и значајном ботаничару, који ју је пронашао на Тари.
Просветни, културни и научни радник
Јосиф Панчић је 1850. године постао члан Друштва српске словесности, а неколико година касније започео је професорску службу у тадашњем београдском Лицеју. Мада није имао ниједан научни рад до тог тренутка, свакако је примљен да буде професор, јер се веома истакао као свестрани познавалац природе. Предавао је зоологију, ботанику, минералогију и агрономију. Он је потом и постао ректор Велике школе.
Био је први председник Српске краљевске академије, члан Државног савета и управник резервне војне болнице Српског друштва Црвеног крста. Занимљиво је што је једно време био скупштински посланик, а онда и потпредседник Скупштине Србије.
Као лекар, био је члан и Српског лекарског друштва. Не треба заборавити да је Јосиф Панчић био дописни члан и других друштава и института, а неке од њих су Југословенска академија наука и уметности, Бечки геолошки институт, Браденбуршко ботаничко друштво.
Одликован је орденом Светог Саве I степена, што је био државни орден у Краљевини Србији, и Таковским крстом, то је орден који је додељивала прво Кнежевина, а онда и Краљевина Србија.
У Београду данас постоји институт Др Јосиф Панчић, у коме се проучава лековито биље.
Најзначајнија дела
Велики број радова изникао је из његовог целокупног бављења природом, а Порталибрис је објавио дело Из природе, у ком су скупљени различити списи Јосифа Панчића, који ће читаоцу омогућити да стекне увид у стваралаштво једног од најистакнутијих српских научника.
Мимо овог дела, важно је да напоменемо Панчићево најзначајније дело, које представља први опис флоре Србије – Флора Кнежевине Србије. Нека од осталих битнијих дела су: Копаоник и његово подгорје, Флора у околини београдској, Ботаничка башта, Шумско дрвеће и шибље у Србији, Птице у Србији, Живи песак у Србији и биље што на њему расте, те и многа друга.
Сва дела Јосифа Панчића која је објавио Порталибрис можете погледати ОВДЕ.