Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Da li znate ko je Ivo Ćipiko?

Ivo Ćipiko (1869–1923) je srpski pisac koji je imao vrlo neobično poreklo, životni put, i nažalost nije dobio mesto u književnosti koje zaslužuje. Razlog tome možda leži u činjenici da je bio Srbin katolik. Potiče iz ugledne latinske porodice Cippico, koja je zapravo iz Rima, i čiji su članovi od davnina pripadali svetu književnosti i humanističkih nauka. Među precima imao je istaknute ličnosti – jedan od njih je čuveni Koriolan Ćipiko (latinski: Coriolanus Ceppio), humanista i novolatinski pisac 15. veka. U porodičnoj kući ovog pisca, u „Ćipikovoj palati” u Trogiru pronađena je sredinom 16. veka Trimalhionova gozba, jedini sačuvani deo iz romana Satirikon rimskog pisca Petronija. Nažalost, s padom Mletačke republike porodica Ćipiko počela je da propada i osiromašuje – da se približava običnom narodu, pučanstvu.

Rođen u primorju, Ivo Ćipiko provodio je vreme u prirodi i zavoleo slobodan život bez stega, koji je bio i u skladu sa primorskim mentalitetom. Međutim, kada je u pošao fratarsku gimnaziju, nije mogao da podnese strogost, pobegao je i odlučio da bude šumar. Taj poziv omogućio mu je život sa naraodom i u prirodi.

Zbog porekla pred Ćipikom je bila dilema vezana za identitet, ali se naposletku opredelio za srpsku knjižvnost i prešao da živi u Srbiji. Bavio se ratnim dopisništvom, učestvovao u balkanskim ratovima, za vreme Prvog svetskog rata išao sa vojskom u izgnanstvo. Jedan deo uzroka ove odluke leži i u činjenici da je bio razočaran u zapadnjačku kulturu i evropsku civilizaciju. Spas i nadu tražio je u srpskom iskonskom, prirodnom i jednostavnom životu. Postoji i legenda da ga je jedan Srbin u fratarskom učilištu upućivao na srpske knjige, narodne pesme i kako sam autor kaže – zaneo se i postao Srbin i sam…

Zanimljiv je i stvaralački put Iva Ćipika. Nakon prvih pesama koje nisu skrenule naročitu pažnju nije pisao deset godina. A onda kao da je pronašao zlatni ključ ka srcima čitalaca. Kada se s pričom Pogibe ko od šale predstavio kao zreo pripovedač, mnogi su prepoznali u njemu uticaj Janka Veselinovića.

Iako se Ćipiko već definisao kao sledbenik srpskih realista prvu knjigu, zbirku pripovedaka Primorske duše (1899) objavio je u Zagrebu. Kad je hrvatska kritika videla u njemu novu zvezdu hrvatske književnosti, on je dao izjavu da nije hrvatski, nego srpski pisac. I od tada njegova dela izlazila su u srpskim kulturnim centrima, i to ćirilicom. Objavio je dva romana: Za kruhom i Pauci, četiri knjige pripovedaka, dva dramska pokušaja, koja nisu imala pozitivan odjek kritike, ratnu prozu koja je nastala iz njegovih ličnih sećanja i utisaka iz Balkanskog i Prvog svetskog rata, gde ima dosta dokumentarnih podataka.

I dok su drugi srpski pisci počeli da se okreću socijalnim temama, Ćipiko je u tome prednjačio. U nizu pripovedaka i u oba romana on je prikazao surovu borbu seljaka za hleb i goli život, prikazao je poslodavce koji iskorišćavaju seljačku radnu snagu kao životinjsku i njihovu ravnodušnost pred težačkim patnjama. Time se bavi i u romanu Pauci, gde se, u stvari, nadovezuje na Lazarevićevu priču o zelenašima. Detaljno razrađuje pitanje problematike odnosa između zelenaša, bogatih, gazdi sa jedne i ubogih seljaka sa druge strane. On iznosi i svoj lični odabir – preferenciju seoskog mirnog života ispred gradskog, odakle je i krenulo svo zlo. Zato su Ćipikova dela i danas aktuelna.

U ediciji Otrgnuto od zaborava su i dela srpskih zaboravljenih pisaca kao što su: Milica Janković (Plava gospođa, Ljudi iz skamije), Jaša Prodanović (Naši i strani), Dušan Radić (Selo), Slobodan J. Jovanović (Spomenica), Dragutin Ilić (Hadži Diša, Posle milijon godina) itd. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina knjiga.

Dela ovog autora možet pronaći OVDE.

Ostavite vaš komentar

Kupon ne važi za knjige koje su već na specijalnim akcijama
Your subscription could not be saved. Please try again.
Uspešno ste se prijavili.
0
    0
    Vaša korpa
    Vaša korpa je praznaVratite se u prodavnicu