Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Da li znate ko je Helena Maliržova?

Helena Maliržova (1877–1940), rođena Noskova, bila je češka književnica, novinarka i prevodilac. Rođena je u Pragu, otac joj je bio Jozef Nosek, računovođa, ali pored toga i pisac, koji je objavljivao svoja dela u časopisima, a ponekad i prevodio sa mađarskog. Njena sestra je bila glumica Ružena Noskova. Još kao dete Helena je pokazivala sklonost ka umetnosti: pisala je bajke i vešto crtala. Međutim, sve do očeve smrti nije smela da iskaže svoju strast prema književnosti.

Godine 1900. započela je karijeru pisca i upoznala svog budućeg muža Jana Malirža, za koga se udala 1904. godine; no, svega nekoliko godina nakon toga on umire od tuberkuloze 1909.

Nekonvencionalno razmišljanje Helene Maliržove došlo je do izražaja još 1910. godine, kada je napustila rimokatoličku crkvu, a samim tim i religiju. Posle muževljeve smrti, dobrovoljno se prijavila za bolničarku i reporterku tokom srpsko-turskog rata. Svog budućeg partnera, pisca Ivana Olbrahta, upoznala je u Beču i pod njegovim uticajem pristupila Socijaldemokratskoj partiji, da bi se nekoliko godina kasnije sa njim vratila u Prag.

Godine 1920. učestvovala je na Drugom kongresu Komunističke internacionale sa svojim partnerom Ivanom Olbrahtom i Hugom Sonenšajnom. Takođe valja istaći i da je upravo Helena Maliržova bila jedan od osnivača Komunističke partije Čehoslovačke. Ona, Olbraht i drugi poznati pisci potpisali su Manifest sedmorice iz 1929. godine u znak protesta protiv kulturne politike novog rukovodstva Komunističke partije Čehoslovačke, da bi kasnije, zajedno sa ostalim piscima, bila izbačena iz partije.

Rad Helene Maliržove karakteriše njena posvećenost komunizmu i ženskom pokretu. Njena tema je borba žena za samoostvarenje i protiv društvenih ograničenja. Književni vrhunac njenog stvaralaštva su tridesete godine prošlog veka, kada počinje da eksperimentiše sa fragmentarnim i složenijim književnim formama. Helena Maliržova je takođe pisala bajke i književnost za decu, bavila se i prevođenjem dela poznatih evropskih pisaca kao što su: Viktor Igo, Klod Farer, B. Traven i Tomas Man.

Maliržova i Olbraht ostali su partneri do 1935. godine, kada ju je napustio zbog svoje buduće supruge Jaroslave Kelerove. Godine 1936. ponovo je putovala u nekoliko evropskih zemalja i posetila, zajedno sa delegacijom čeških intelektualaca, Španiju tokom građanskog rata kako bi podržala republikansku stvar. Život Helene Maliržove ostavio je dosta traga na njeno stvaralaštvo, što se najbolje vidi u njenim romanima Srce nema mira i Pobeda, gde unosi dosta autobiografskih detalja kod glavnih likova. Ostala poznata dela su: Male priče, Blagoslov, Priče s dobrim završetkom, Pravo na sreću, Deset života i dr.

Umrla je od srčanih bolesti 1940. u Pragu tokom nacističke okupacije. Njena urna je smeštena u kolumbarijum u Pragu – Strašnice. Kasnije je u istom grobu sahranjena i njena sestra Ružena Naskova.

Sva dela Helene Maliržove pogledajte OVDE.

Ostavite vaš komentar

Your subscription could not be saved. Please try again.
Uspešno ste se prijavili.
0
    0
    Vaša korpa
    Vaša korpa je praznaVratite se u prodavnicu