Хелена Малиржова (1877–1940), рођена Носкова, била је чешка књижевница, новинарка и преводилац. Рођена је у Прагу, отац јој је био Јозеф Носек, рачуновођа, али поред тога и писац, који је објављивао своја дела у часописима, а понекад и преводио са мађарског. Њена сестра је била глумица Ружена Носкова. Још као дете Хелена је показивала склоност ка уметности: писала је бајке и вешто цртала. Међутим, све до очеве смрти није смела да искаже своју страст према књижевности.
Године 1900. започела је каријеру писца и упознала свог будућег мужа Јана Малиржа, за кога се удала 1904. године; но, свега неколико година након тога он умире од туберкулозе 1909.
Неконвенционално размишљање Хелене Малиржове дошло је до изражаја још 1910. године, када је напустила римокатоличку цркву, а самим тим и религију. После мужевљеве смрти, добровољно се пријавила за болничарку и репортерку током српско-турског рата. Свог будућег партнера, писца Ивана Олбрахта, упознала је у Бечу и под његовим утицајем приступила Социјалдемократској партији, да би се неколико година касније са њим вратила у Праг.
Године 1920. учествовала је на Другом конгресу Комунистичке интернационале са својим партнером Иваном Олбрахтом и Хугом Соненшајном. Такође ваља истаћи и да је управо Хелена Малиржова била један од оснивача Комунистичке партије Чехословачке. Она, Олбрахт и други познати писци потписали су Манифест седморице из 1929. године у знак протеста против културне политике новог руководства Комунистичке партије Чехословачке, да би касније, заједно са осталим писцима, била избачена из партије.
Рад Хелене Малиржове карактерише њена посвећеност комунизму и женском покрету. Њена тема је борба жена за самоостварење и против друштвених ограничења. Књижевни врхунац њеног стваралаштва су тридесете године прошлог века, када почиње да експериментише са фрагментарним и сложенијим књижевним формама. Хелена Малиржова је такође писала бајке и књижевност за децу, бавила се и превођењем дела познатих европских писаца као што су: Виктор Иго, Клод Фарер, Б. Травен и Томас Ман.
Малиржова и Олбрахт остали су партнери до 1935. године, када ју је напустио због своје будуће супруге Јарославе Келерове. Године 1936. поново је путовала у неколико европских земаља и посетила, заједно са делегацијом чешких интелектуалаца, Шпанију током грађанског рата како би подржала републиканску ствар. Живот Хелене Малиржове оставио је доста трага на њено стваралаштво, што се најбоље види у њеним романима Срце нема мира и Победа, где уноси доста аутобиографских детаља код главних ликова. Остала позната дела су: Мале приче, Благослов, Приче с добрим завршетком, Право на срећу, Десет живота и др.
Умрла је од срчаних болести 1940. у Прагу током нацистичке окупације. Њена урна је смештена у колумбаријум у Прагу – Страшнице. Касније је у истом гробу сахрањена и њена сестра Ружена Наскова.
Сва дела Хелене Малиржове погледајте ОВДЕ.