Даница Марковић (1879–1932)
Даница Марковић, српска књижевница, рођена је 12. октобра 1879. године у Чачку, у породици Јоксима и Милеве Марковић, који су се убрзо по рођењу ћерке преселили у Београд. У престоници Даница завршава основну и средњу школу, а 1896. године и Вишу женску школу, после чега уписује студије српског језика и књижевности, које, нажалост, напушта због тешке материјалне ситуације, у коју запада породица Марковић после смрти оца. Годину дана по завршетку школе добија посао учитељице у основној школи на Врачару, и већ тада оболева од туберкулозе. Потом као учитељица ради у школама у Палилули и Реснику, а од 1904. године и у селима Раковој Бари, Великој Иванчи, Вранићу и Миличиници.
Године 1904. удаје се за Момчила Татића, богатог правника, са којим је имала шесторо деце, међутим, тај брак није био срећан. Због здравствених разлога 1910. године тражи од Министарства просвете премештај у неки већи град, Ниш или Обреновац, али јој је захтев одбијен, па се пензионисала. 1913. породица Татић се сели у Прокупље. Живот у провинцији није био лак за Даницу Марковић, и о њему ће писати и у својим песмама и приповеткама. За време Топличког устанка против бугарске окупације током Првог светског рата, Даница Марковић је због исказаног родољубља и помагања сународницима ухапшена, спроведена у Нишку тврђаву и осуђена на смрт. За помоћ се обратила бугарском песнику Ивану Вазову, који се залаже за њено ослобађање. На заузимање Црвеног крста и, посебно, холандске краљице Вилхелмине, помилована је, али је до краја окупације морала да остане у Прокупљу. Даница Марковић је своја сведочења о ратним страхотама објавила у Утисцима из буне у Топлици. 1926. године несрећан брак са Момчилом Татићем окончан је разводом, после чега одлази у Београд, где живи у немаштини.
Даница Марковић умире 9. јуна 1932. године у Београду.
Књижевни рад Данице Марковић
Даница Марковић је српска књижевница и најзначајнија представница наше модерне. Прву своју песму, Последње жеље, објавила је 1900. године у часопису Звезда под псеудонимом Звезданка. У наредних неколико година објављује поезију и прозу за значајне српске часописе и новине као што су Покрет, Босанска вила и Политика. Њена прва приповетка, под називом Крст, објављена је у часопису Покрет 1902. године.
Своју прву збирку песама, Тренуци, Даница Марковић је објавила 1904. године. Тренуци, састављени од двадесет пет песама, одмах наилазе на веома добар пријем. Јован Скерлић је Даничину поезију високо ценио и значајно је допринео да њена прва збирка стекне велику популарност код публике и признање код критике. О овој збирци Скерлић каже да су то „болни крици целе једне душе”. Додатно је признању и месту које данас у српској књижевности има Даница Марковић допринео Богдан Поповић, који је у своју Антологију новије српске лирике (1911) унео три песме из збирке Тренуци: На бунару, Галлиум верум и Априлска елегија. Даница Марковић је и вишеструко награђивана српска песникиња – 1910. године одликована је за књижевни допринос орденом Светог Саве V реда, а 1929. постаје прва српска књижевница коју је наградила Српска краљевска академија.
Поред поезије Даница Марковић писала је и прозу. У Политици је објављено једанаест њених приповедака: Без ичег свог, Болећив човек, Дипломатски подвиг Мате Хаџиматића, Епидемија, За славу Пољске, Заборављени пакет, Завладичење архимандрита Серафима, Кћери Префектове, Ратна епизода – година 1914, У царскоме Бечу, Хајдучка крв. Исте новине објавиле су и њене Утиске из буне у Топлици у пет наставака.
Тренуци и расположења
Збирка поезије Тренуци и расположења Данице Марковић излази први пут 1928. године и садржи сто дванаест песама, распоређених у осам тематско-мотивских целина. Једна од најзначајнијих вредности ове поезије је, како је то Јован Скерлић уочио, искреност: „Искреност, ретка и смела искреност, искреност коју ни људи увек немају, главна је одлика ових песама. Треба имати храбрости па рећи сву своју мисао, не правити се ни гори ни бољи но што је, певати само оно што се истински осетило и од чега је душа затрептала.” Ова оцена у великој мери поезију Данице Марковић дефинише као интроспективну и самокритичну.
Основно осећање које у Тренуцима и расположењима исказује Даница Марковић је незадовољство светом који је окружује, али још више самом собом, тако да у овој поезији интроспекције преовладавају тамни тонови узнемирености и бола. Међутим, бол песникиње не долази изнутра, из дубине њеног бића, већ из спољних, трагичних животних околности, па су на известан начин само тренутни. То потврђују и песме написане касније, после Првог светског рата. Поезија Данице Марковић се може одредити као љубавна јер осећање бола првенствено произлази из разочарења и љубавне неостварености. Посебно изненађује искреност са којом описује разочараност у брачни живот, тако некарактеристичну за женску поезију (Живот, Вјерују). Такође ће писати о пролазности младости и лепоте, и осећању тескобе које из тога произлази.
Друга осећања која доминирају поезијом Данице Марковић су она која изазива малограђанско друштво, баналне друштвене конвенције, завист, сплеткарења и оговарања (Непослато писмо, Писмо). У овим песмама приметно је осећање охолости и надмоћности над том околином, али и досада коју лирски субјекат осећа у додиру са баналном свакодневицом.
Даница Марковић ће описивати и чиста, ведра и весела љубавна осећања, и славити живот у песмама На бунару и Gallium verum. Посебно је оваква промена тона карактеристична за касније њене песме, писане после Првог светског рата. Оне доносе ведрија осећања, љубав више није она велика чија је вредност већа од живота, кобна и трагична, већ раздрагана и лака.
Песме Gallium verum, Априлска елегија, Canzone, Знаш у оне златне дане, На бунару, Финале, Метеор, Јубилеј, Брига, Историја једног осећања, Јесења ружа најлепше су у збирци Тренуци и расположења и иду у круг најзначајнијих песама српске модерне, како по својим формалним тако и по садржинским особеностима.
Подсећамо са су у оквиру едиције Отргнуто од заборава издавачке куће Порталибрис реиздати и други песници као што су: Владислав Петковић Дис (Песме), Душан Васиљев (Песме), Јован Дучић (Песме I и II), Момчило Настасијевић (Седам лирских кругова), Милорад Ј. Митровић (Песме), Растко Петровић (Поезија, Откровење), Милутин Бојић (Песме и драме), Јован Илић (Песме).
Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлине куповина књига.