Da li znate ko je Danica Marković

Danica Marković (1879–1932)

Danica Marković, srpska književnica, rođena je 12. oktobra 1879. godine u Čačku, u porodici Joksima i Mileve Marković, koji su se ubrzo po rođenju ćerke preselili u Beograd. U prestonici Danica završava osnovnu i srednju školu, a 1896. godine i Višu žensku školu, posle čega upisuje studije srpskog jezika i književnosti, koje, nažalost, napušta zbog teške materijalne situacije, u koju zapada porodica Marković posle smrti oca. Godinu dana po završetku škole dobija posao učiteljice u osnovnoj školi na Vračaru, i već tada oboleva od tuberkuloze. Potom kao učiteljica radi u školama u Paliluli i Resniku, a od 1904. godine i u selima Rakovoj Bari, Velikoj Ivanči, Vraniću i Miličinici.

Godine 1904. udaje se za Momčila Tatića, bogatog pravnika, sa kojim je imala šestoro dece, međutim, taj brak nije bio srećan. Zbog zdravstvenih razloga 1910. godine traži od Ministarstva prosvete premeštaj u neki veći grad, Niš ili Obrenovac, ali joj je zahtev odbijen, pa se penzionisala. 1913. porodica Tatić se seli u Prokuplje. Život u provinciji nije bio lak za Danicu Marković, i o njemu će pisati i u svojim pesmama i pripovetkama. Za vreme Topličkog ustanka protiv bugarske okupacije tokom Prvog svetskog rata, Danica Marković je zbog iskazanog rodoljublja i pomaganja sunarodnicima uhapšena, sprovedena u Nišku tvrđavu i osuđena na smrt. Za pomoć se obratila bugarskom pesniku Ivanu Vazovu, koji se zalaže za njeno oslobađanje. Na zauzimanje Crvenog krsta i, posebno, holandske kraljice Vilhelmine, pomilovana je, ali je do kraja okupacije morala da ostane u Prokuplju. Danica Marković je svoja svedočenja o ratnim strahotama objavila u Utiscima iz bune u Toplici. 1926. godine nesrećan brak sa Momčilom Tatićem okončan je razvodom, posle čega odlazi u Beograd, gde živi u nemaštini.

Danica Marković umire 9. juna 1932. godine u Beogradu.

Književni rad Danice Marković

Danica Marković je srpska književnica i najznačajnija predstavnica naše moderne. Prvu svoju pesmu, Poslednje želje, objavila je 1900. godine u časopisu Zvezda pod pseudonimom Zvezdanka. U narednih nekoliko godina objavljuje poeziju i prozu za značajne srpske časopise i novine kao što su Pokret, Bosanska vila i Politika. Njena prva pripovetka, pod nazivom Krst, objavljena je u časopisu Pokret 1902. godine.
Svoju prvu zbirku pesama, Trenuci, Danica Marković je objavila 1904. godine. Trenuci, sastavljeni od dvadeset pet pesama, odmah nailaze na veoma dobar prijem. Jovan Skerlić je Daničinu poeziju visoko cenio i značajno je doprineo da njena prva zbirka stekne veliku popularnost kod publike i priznanje kod kritike. O ovoj zbirci Skerlić kaže da su to „bolni krici cele jedne duše”. Dodatno je priznanju i mestu koje danas u srpskoj književnosti ima Danica Marković doprineo Bogdan Popović, koji je u svoju Antologiju novije srpske lirike (1911) uneo tri pesme iz zbirke Trenuci: Na bunaru, Gallium verum i Aprilska elegija. Danica Marković je i višestruko nagrađivana srpska pesnikinja – 1910. godine odlikovana je za književni doprinos ordenom Svetog Save V reda, a 1929. postaje prva srpska književnica koju je nagradila Srpska kraljevska akademija.

Pored poezije Danica Marković pisala je i prozu. U Politici je objavljeno jedanaest njenih pripovedaka: Bez ičeg svog, Bolećiv čovek, Diplomatski podvig Mate Hadžimatića, Epidemija, Za slavu Poljske, Zaboravljeni paket, Zavladičenje arhimandrita Serafima, Kćeri Prefektove, Ratna epizoda – godina 1914, U carskome Beču, Hajdučka krv. Iste novine objavile su i njene Utiske iz bune u Toplici u pet nastavaka.

Trenuci i raspoloženja

Zbirka poezije Trenuci i raspoloženja Danice Marković izlazi prvi put 1928. godine i sadrži sto dvanaest pesama, raspoređenih u osam tematsko-motivskih celina. Jedna od najznačajnijih vrednosti ove poezije je, kako je to Jovan Skerlić uočio, iskrenost: „Iskrenost, retka i smela iskrenost, iskrenost koju ni ljudi uvek nemaju, glavna je odlika ovih pesama. Treba imati hrabrosti pa reći svu svoju misao, ne praviti se ni gori ni bolji no što je, pevati samo ono što se istinski osetilo i od čega je duša zatreptala.” Ova ocena u velikoj meri poeziju Danice Marković definiše kao introspektivnu i samokritičnu.

Osnovno osećanje koje u Trenucima i raspoloženjima iskazuje Danica Marković je nezadovoljstvo svetom koji je okružuje, ali još više samom sobom, tako da u ovoj poeziji introspekcije preovladavaju tamni tonovi uznemirenosti i bola. Međutim, bol pesnikinje ne dolazi iznutra, iz dubine njenog bića, već iz spoljnih, tragičnih životnih okolnosti, pa su na izvestan način samo trenutni. To potvrđuju i pesme napisane kasnije, posle Prvog svetskog rata. Poezija Danice Marković se može odrediti kao ljubavna jer osećanje bola prvenstveno proizlazi iz razočarenja i ljubavne neostvarenosti. Posebno iznenađuje iskrenost sa kojom opisuje razočaranost u bračni život, tako nekarakterističnu za žensku poeziju (Život, Vjeruju). Takođe će pisati o prolaznosti mladosti i lepote, i osećanju teskobe koje iz toga proizlazi.
Druga osećanja koja dominiraju poezijom Danice Marković su ona koja izaziva malograđansko društvo, banalne društvene konvencije, zavist, spletkarenja i ogovaranja (Neposlato pismo, Pismo). U ovim pesmama primetno je osećanje oholosti i nadmoćnosti nad tom okolinom, ali i dosada koju lirski subjekat oseća u dodiru sa banalnom svakodnevicom.

Danica Marković će opisivati i čista, vedra i vesela ljubavna osećanja, i slaviti život u pesmama Na bunaru i Gallium verum. Posebno je ovakva promena tona karakteristična za kasnije njene pesme, pisane posle Prvog svetskog rata. One donose vedrija osećanja, ljubav više nije ona velika čija je vrednost veća od života, kobna i tragična, već razdragana i laka.

Pesme Gallium verum, Aprilska elegija, Canzone, Znaš u one zlatne dane, Na bunaru, Finale, Meteor, Jubilej, Briga, Istorija jednog osećanja, Jesenja ruža najlepše su u zbirci Trenuci i raspoloženja i idu u krug najznačajnijih pesama srpske moderne, kako po svojim formalnim tako i po sadržinskim osobenostima.

Podsećamo sa su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava izdavačke kuće Portalibris reizdati i drugi pesnici kao što su: Vladislav Petković Dis (Pesme), Dušan Vasiljev (Pesme), Jovan Dučić (Pesme I i II), Momčilo Nastasijević (Sedam lirskih krugova), Milorad J. Mitrović (Pesme), Rastko Petrović (Poezija, Otkrovenje), Milutin Bojić (Pesme i drame), Jovan Iilić (Pesme).

Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina knjiga.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *