Алекса Шантић, уз Милана Ракића и Јована Дучића, један од најзначајнијих песника предратног периода српске модерне, рођен је 27. маја 1868. године у Мостару. Пореклом из трговачке породице био је приморан да узме учешћа у породичном послу иако за трговину није имао ни много љубави ни много смисла. Завршивши трговачку школу у Трсту и Љубљани 1883. године, враћа се у родни Мостар где преузима досадне послове у породичној радњи. Одрастајући у поробљеној Херцеговини, поетски израз Алексе Шантића природно се развијао у правцу родољубља, поноса српском јуначком прошлошћу и националног пркоса.
По повратку са школовања Алекса Шантић се нашао у деморалисаној атмосфери недавно угушеног устанка и убрзо почиње не само свој књижевни рад, већ и врло значајан друштвени ангажман који се јасно ишчитава већ из његових најранијих песама. Данас се о Алекси Шантићу са добрим разлозима говори као о једном од најзначајнијих вођа српског националног културног препорода. Био је оснивач српског певачког друштва Гусле 1888. године, које је функционисало као врло значајна мрежа људи ангажованих на развоју националних идеја ослобођења и неговању аутентичне домаће уметности. Занимљиво је да је Алекса Шантић и оснивач првог гимнастичког друштва Обилић.
Свој књижевни рад развијао је кроз сарадњу и подршку разним књижевним часописима – од Босанске виле, Нове Зете и Јавора, преко Отаџбине, па све до свог уредничког рада у Зори. Како је књижевни рад овог периода неодвојив од политичког ангажмана, Алекса Шантић је брзо био обележен као непожељан од стране аустроугарских власти, те је током анексионе кризе заједно са Светозаром Ћоровићем и Николом Кашиковићем био приморан да пребегне у Италију.
Први светски рат провео је у интернацији, где му је здравље нарушено услед тешких животних услова, па ће последице овог тамновања осећати до краја живота.
Током своје врло плодне књижевне каријере написао је око осам стотина песама, као и седам драмских комада. Дубоко инспирисан српским романтизмом, у своје највеће узоре убраја Јована Јовановића Змаја и Војислава Илића. Од светских писаца велики утицај на Шантића имао је Хајнрик Хајне, чије је песме и препевавао.
Распевани Мостарац претрпео је озбиљну и оштру критику доајена српске књижевне сцене Јована Скерлића, али, будући врло скроман, сасвим је отворено прихватио све што му је Скерлић замерао, па се с правом тврди да је Скерлић „направио од Шантића песника којег данас читамо”. У овом периоду Алекса Шантић са доминантног осећања љубавне чежње и тона севдалинке прелази на родољубиву, социјално ангажовану поезију која у фокусу има теме националног буђења, ослобођења и уједињења.
Ова тематика је оно што је Скерлић сматрао најважнијим смислом књижевног стваралаштва у тренуцима тешких политичких прилика. Захтевао је да поезија буде озбиљна, освешћена и борбена, али прожета оптимизмом и надом. Са друге стране, високо естетским захтевима епохе за формалним савршенством и однегованим укусом, Скерлић је помогао Алекси Шантићу да своју поезију уздигне и усаврши. На тај начин добили смо једну од формално, стилски и смисаоно најсавршенију социјално ангажовану песму српске модерне – Вече на шкољу. Кратким стихом, употребом алитерација, асонанци, рима и других звучних стилских фигура, Шантић остварује јединство садржине и форме, односно дубоко јединство звуковне, сликовне и тематске асоцијације. Знамо и да је Шантић дао више верзија ове песме, те да се никада заиста није задовољио ни једном њеном крајњом формом.
О дубокој вези мостарског песника и његовог родног града сликовито говори песма Ја не могу овде, написана током три недеље проведене у Женеви. Песма описује неиздржљиво стање странствовања и одвојености које је Шантић дубоко осећао.
Његово књижевно дело није издељено на циклусе и збирке, већ је Алекса Шантић своје песме објављивао у изборима, увек под врло једноставним називом – Пјесме. У најлепше примере његове поезије убрајају се Ми знамо судбу, Остајте овдје, О класје моје, Не вјеруј, Гдје је размах снаге, Моја отаџбина.
Снагом поетског исказа и обухватом тема посебно се издваја елегија Претпразничко вече.
Сва дела Алексе Шантића можете погледати ОВДЕ.